Котрљање равницом: Румени плодови дивље руже подносе сушу

Газдинство Кароља Фекетеа из Новог Кнежевца има засновану органску производњу шипака или шипурака на 50 хектара и у трећој сезони управо је најсавременијим комбајном у току берба румених плодова дивље руже.
д
Фото: Dnevnik.rs

Род је доспео на површини од 30 хектара, док ће у преосталим млађим засадима бербе бити тек идуће сезоне.

- Задовољан сам радом и капацитетом комбајна и родом шипурка, међутим, било би и боље да није било дуготрајног хладног пролећа, па није дошло до уједначеног цветања биљака. Због тога сада имамо проблем у берби. Комбајн не може у једном проходу да убере род, јер остају плодови који још нису зрели тако да бербу морамо обавити у два пута - указује Карољ Фекете.

На плантажама Фекетеа су заступљене три сорте шипурака, па је берба ране сорте отпочела у првој половини септембра, док ће берба средњих и касних сорти потрајати до краја октобра. Ручна берба шипака, на овако великим плантажама, била би незамислива мисија без комбајна.

Од 50 хектара под шипурцима на род је доспело 30 хектара, а и поред високих температура и изостанка падавина убира се четири тоне по хектару
Фото: Dnevnik.rs

- Јако је важно да плодови буду зрели, интензивно црвени, јер тада садрже највише аскорбинске киселине, односно витамина Ц и имају укупно квалитетнији унутрашњи састав плода, због чега се шипурак и производи. Имамо јако инострано тржиште, чији критеријуми су у погледу квалитета јако строги. Плодови треба да буду зрели и здрави, а могу рећи да велике екстремне врућине нису утицале на квалитет и принос шипурка. Шипурак је култура која изузетно подноси високе температуре и сушу. Важно је да у првој фази вегетације има довољно зимске и пролећне влаге, од чега јако лепо може да се развија, а после када су плодови већ формирани, суша им не смета, захваљујући агресивном кореновом систему биљака, који влагу црпи из дубљих слојева земље - објашњава Фекете.

Ове сезоне род шипурка је достигао око четири тоне по хектару, за разлику од лањске бербе када је просек износио три тоне. Фекете напомиње да се од заснивања засада сваке године принос повећава до пете-шесте године и потом стабилизује, са просеком од пет тона по хектару, а у зависности од услова може да рађа и више.

- Идуће година на род ће доспети свих 50 хектара. Што се тиче периода екплоатације засада дивље руже, или шипурка, по расположивим подацима може бити и до стотину година, ако има правилну негу. Био сам у прилици да у Пољској обиђем засад стар пола века, који је у доброј кондицији. Код неге засада битно је после пете године, када одебљају плодоносна стабла и гране изнад два центиметра, треба их исећи. То има двојаку улогу, да се на  тај начин биљке подмлађују новим изданцима и на дургој страни се тако олакшава берба комбајном. Јер, ако се остављају дебље и круте гране, ометају комбајнирање - напомиње Фекете.

Берба новим комбајном „Њу Холанд“ је знатно ефикаснија, јер моћна машина „зајаше“ ред дивље руже и убира плодове, при чему се стабљике не оштећују. Двојица комбајнера и мајстор на одржавању који су ангажовани у берби, Иштван Фазекаш, Ото Попић и Јожеф Ремете, потврђују да за осам сати рада комбајном уберу род са четири хектара.

Фото: Dnevnik.rs

- Много је брже и лакше него претходне две сезоне када се полуредним берачем за дан род могао убрати на око хектар и по, а требало је додатно ангажовати трактор за вучење и више радне снаге. Комбајн којим сада радимо је најсавременија машина за бербу овакве врсте плодова - напомиње комбајнер Иштван Фазекаш.

У Србији је сада под шипурком 700 до 800 хектара, а Фекете каже да је уочљива потражња за садним материјалом за заснивање нових плантажа.

Шипурак се највише се извози на западноевропско тржиште, а Фекете на захтев купца готово сав род испоручује у виду каше. С обзиром да је у питању органска производња, Газдинство Кароља Фекетеа производњу обавља до црвених плодова шипурка, а прерада у кашу се даље обавља у за то специјализованим фабрикама.  

- Ако тржиште буде стабилно као што је обећано, мислим да се без потешкоћа шипурак у Србији може узгајати на неколико хиљада хектара. Нажалост, у Војводини је мања заинтересованост него у централном делу Србије, јер пољопривредна газдинства остају при традиционалним ратарским културама. Истина, шипурак је култура где треба улагати и чекати четири године да би се убрао први род. Захвално је шипурак узгајати на квалитетнијем земљишту, али у нашим условима јако добро успева и на земљишту пете и шесте класе - наглашава Фекете.


Саднице из Србије за Узбекистан

За производњу шипурка заинтересовали су се и азијске земље, па је Карољ Фекете стицајем околности успео да испоручи садни материјал у Узбекистан. Тамо је садним материјалом са севера Баната заснована производња шипурка на 100 хектара, ове године тамо ће се површине повећати за још 200 хектара. У Узбекистану планирају да производњу прошире на 1.000 до 2.000 хектара, садним материјалом из Србије.  


Заснивање засада по једном хектару захтева 3.000 садница и са свим припремама и агротехничким мерама, прве године улагање по хектару је око 1.500 евра. Наредне две године док засад не доспе на род, годишње је за негу потребно око 500 евра по хектару. У органској производњи какву има газдинство Фекете, нема издатака за вештачко ђубриво и пестициде, чак није прскао ни фугицидима који су одобрени за ову вртсу производње.

- Неопходно је обављати међуредну обраду прве две године, да се не затрављује, зато што се на тај начин чува влага и засад штити од глодара. Пољским мишевима и другим штеточинама којих има на нашем терену, а не обожавају обрађено земљиште. Након друге године када се биљке већ развију, нема толико проблема са оштећењем од стране глодара, а када шипурак доспе на род препоручује се затрављивање. Током јесени код бербе никада се не зна какви ће бити временски услови, па ако је међуредни простор затрављен може се и комбајном ући и после кише - појаснио је Карољ Фекете.

Текст и фото: Милорад Митровић

EUR/RSD 117.5629
Најновије вести