Котрљање равницом: На модерној фарми „Холо компани” у Дорослову

Пре три године “Холо компани” из Дорослова је отворила најмодернију свињогојску фарму у којој се негује око 1.000 крмача и назимица, а светлост дана угледа 500 прасади недељно. Власник и директор “Холо компани” Роналд Холо истиче да су резултати јако добри, међу најбољима у Европи.
5 Roland Holo
Фото: Роналд Холо, фото: М. Митровић

- Можемо рећи да са чистом расом смо најбољи у Србији и да продаја приплодног материјала иде јако добро. У технологији нико још није успео да нас достигне, а задњих годину и по дана за свињарство је било јако тешко време, али сада у претходних месец дана ситуација се мало поправила. Како видимо, једно око нам се смеши, а друго плаче, зато што су житарице јако скупе - напомиње Холо,

Модерна фарма у Дорослову заступа “Топигс Норсвин”, једну од најиновативнијих генетских кућа у свињартсву у Европи и свету, а на фарми се узгајају приплодне назимице, чисте расе “јоркшир” Ф-1 генерације, у свету тренутно најтраженије и најпродаваније. 

- Ко год је до сада опробао, било да је реч о малим или великим фармама, има добре резултате. Наше свиње се јако добро прилагођавају и великим и малим системима, било да је реч о фармама са решеткама или сламом. Јако су отпорне. Ми када смо кренули да производимо пре три године у просеку смо имали приплодне назимице са 15,7 сиса, а у међувремену се то повећало на 16,1. Значи, генетика се развија и ту смо много јачи од осталих, тако да нам скоро и није потребно вештачко млеко за прасад. Крмача без вештачког млека издоји 16 до 20 прасади, а знамо да је и у свињарству мајчино млеко најбоље - објашњава Холо.   

У „Холо компани“ најављују да иду даље у развој фарме са новим пројектом. У припреми су нови објекти за приплодне назимице, које ће бити тест станица за исхрану назимица која ће бити значајна за фабрике сточне хране и фармере, зато што ће у сваком боксу исхрана бити са посебним оброцима и рецептурама, па ће се тако тестирати и назимице и сточна храна различитих произвођача.

- За фармере то ће значити да ћемо тачно објавити са којим премиксом какве резултате постижемо по боксовима. Истовремено са нашом технологијом ћемо моћи да користимо у пет боксова посебну храну уз праћење дигитализованим системом - каже Холо.

Фото: М. Митровић

Са фарме из Дорослова се поред приплодних назимица тренуто још испоручују фармерима и прасад за тов, али са новим објектима који треба да се ставе у функцију заокружиће се циклус само за приплодне назимице.

Прилике у свињарству у последње време нису биле ни мало ружичасте, јер је откупна цена товљеника била ниска, испод прага рентабилности, па се радило са губицима.

- Цео свет је радио са губицима али сада је кренуло набоље. Цена прасади је кренула нагоре. Сви причају колико је прасад у Немачкој, али треба имати у виду да та прасад не може да стигне код нас, јер у задњих три месеца је увезено свега 40.000 прасади, што је три пута мање него прошле године. Према подацима којим располажемо у окружењу, у Румунији, Мађарској, Хрватској, па и Холандији и Немачкој, смањен је број крмача за 30 посто. То ће се итекако осетити на тржишту, само питање је када. Најбољи потез Министарства пољопривреде је да не дозвољава увоз живих свиња и надамо се да ће тако бити и убудуће. Нажалост, знамо да се за прераду задњих двадесетак година се увози смрзнуто месо, али за витрине месари морају свеже месо да понуде и ту ако Министарство стане на прави пут, да не дозволи увоз, онда ћемо успети да се све избалансира минус који смо имали годину и по дана - преочава Холо.

Према речима Холоа 30 до 35 посто великих фарми у задњих пола године је затворено са око 5.000 крмача, што је пет-шест великих фарми, а једино је познато да је „Карнекс“ кренуо са новом фармом са 1.200 крмача.

- Тренутно смо сагледавали и бројали и нажалост више од 100.000 крмача фали у Србији. Крмача једноставно нема, укупно их је у Србији око 180.000. Знамо да тржишту Кине фали много свињетине, али знамо и то да из Европе никад није био већи извоз, а никад ниже цене. У питању се неке веће игре на светском тржишту , где још већи играчи од наше земље не могу да утичу - указује Холо.

Наш саговорник сматра да од брзих потеза у предузимању мера да се поправи стање у свињарству, нема среће.

- Држава би могла још да повећава субвенције за уматичене крмаче и за испоручене товљенике. На томе се ради и мислим да смо на добром путу да се стање поправи - закључује Роналд Холо.

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.5814
Најновије вести