Готова берба паприке у Руском Крстуру

У Руском Крстуру ове седмице биће завршена берба паприке, премда се лане, али и ранијих година, брала до првог мраза.
„Slonovo uvo” ode u ajvar Foto:Dnevnik.rs/ B. Lučić
Фото: „Слоново уво” оде у ајвар Фото:Дневник.рс/ Б. Лучић  

Народна изрека „ни у суши глади, ни у киши рода” показала се као тачна,- сада на „слоновом уву – ајваруши”, које је, кажу произвођачи, ем слабо родило, ем је друге класе па ће безмало целокупан род отићи у прераду, у ајвар. Али уместо код домаћих прерађивача, извесно је, биће је у хрватским фабрикама јер откупљивачи из Хрватске домаћи род скупље плаћају. Другу класу купују за 32 и 33 динара килограм, док наши трговци дају 28 и 29 динара. Оне прве класе је врло мало, а ко је има, може добити 50 и 55 динара за килограм на велико.

– Паприка воли да су јој „ноге морке”, а не кишу која је током јула неуморно падала, када је паприци требало сунца да би била крупнија, дужа и меснатија – каже произвођач Душица Орос, уједно и председница Удружења произвођача паприке у Руском Крстуру. – Уз то, у јулу је било и мраза који је још више оштетио род. Зато је сада паприка краћа, ситнија, оштећена, болесна, па произвођачи имају мало паприке прве класе, на којој се може више зарадити.


Квалитет слаб, а цена добра

Паприка није лоше родила само у Крстуру већ и у другим местима па на најпрометнијој пијаци у Новом Саду, Футошкој, може да се купи, али она која се нуди као прва класа за печење, ни изблиза не одговара том квалитету – плодови су мали и ситни, али држе цену од прошле године. Килограм се продаје за 110 и 120 динара, а друга класа, оне оштећене, за 60 и 70.

Домаћице које су пекле паприку за зиму увериле су се у то да нису ни  меснате, па ће оне које буду их поховале или пуниле, имати муке како да направе јело по рецепту.


Ове године у Руском Крсутру је паприком посејано 400 хектара, што је више него лане, када је, иако је била велика суша, преродила. Принос је лане по хектару био 50 тона, док је ове године упола мањи. 

– Очекујући исту или бар приближну климу, око 140 ратара ове године  определило се да повећа хектаре под паприком, која се, додуше, традиционално сеје у Крстуру деценијама – каже Душица Орос. – Ниједан од њих нема уговорену производњу, већ, када стигне сезона, шлепери долазе са свих страна и одвозе род. Једнио што међу произвођачима има оних који су осигурали род, па су због мраза представници осигуравајућих кућа били на њивама, мериле штету и у зависности од процене, исплатили изгубљени род.

Фото: Јарослав Еделински   Фото:Дневник.рс/ Б. Лучић

Душица Орос каже да код ратара не постоји бојазан да паприку неће продати, премда се уочава да све више ратара из других места сеје, уместо бабуре и патлиyанке, слоново уво. Вероватно зато што све више има гастрономских манифестација на којима се ајвар представља као специјалитет. Дугогодишњи произвођач паприке Јарослав Еделински из Руског Крсутра каже да ће, као и другим произвођачима, у производњи најскупља бити радна снага, односно да ће, рачунајући агротехнику, више новца потрошити на наднице берача, него на вештак, наводњавање… Ту не рачуна семе, које  у Руском Крстуру произвоађи не купују, већ имају своје и међусобно га размењују.

– Још нисам правио рачуницу, али моја математика каже да ћу бити испод нуле, па уместо два и по јутра, догодине ћу паприком посејати јутро – каже Еделински. – Али има и већих произвођача који ће ове године вероватно успети да ипливају и приреме се за догодине. Љут сам на наше хладњачаре, који сигурно по договору, потцењују труд и род па плаћају испод вредности. На срећу, стигли су купци из Хрватске, где је, такође, паприка лоше родила, па плаћају боље, тако да ће нас они спасти од веће пропасти.

З. Делић

 

 

 

 

 

 

 

EUR/RSD 117.5815
Најновије вести