НБС: Вреди штедети; грађани: Тешко уштедети с тренутним приходима

БЕОГРАД: Вреди штедети и кад каматне стопе нису високе, каже за Танјуг генерални директор Сектора за монетарне и девизне операције у Народној банци Србије Никола Драгашевић, док грађани у анкети кажу да је с тренутним приходима тешко штедети и да су камате на штедњу и сада мале.
kasica, ilustracija
Фото: Илустрација

Кад је реч о поверењу у банке једни сматрају да се оно враћа док су други уверени да је најбоље чувати новац у сламарици.

Драгашевић тврди да је на данашњи Светски дан штедње добро присетити се колико је штедња добар концепт и колика је њена важност управо у неизвесним временима кризе, каква су садашња, јер, додаје, штедња успе бар делом да надомести недовољна лична примања.

Каже и да штедња у Србији годинама расте и тврди да се тај тренд није променио ни ове кризне године, што, оцењује, показује да постоји поверење грађана у домаћи финансијски систем.

Укупна штедња грађана у банкама у Србији и динарска и девизна износи око 14,3 милијарде евра. Девизна је доминантна јер чини око 95 одсто штедње, а динарска је нешто виша од пет одсто и износи 88,2 милијарде динара, односно око 750 милиона евра. У исто време, дакле крајем септембра, девизна штедња је износила 13,5 милијрарди евра, од чега 90 одсто чини штедња у еврима, а око пет одсто у америчким доларима, навео је Драгашевић.

Одговарајући на питање да ли је овогодишња криза утицала на смањење броја штедиша и повлачене улога каже да је само на почетку украјинске кризе крајем фебруара и почетком марта било повлачења штедних депозита пре свега динарских.

Међутим, одмах након тога је дошло до побољшања односно повећања укупне штедње, јер је Народна банка показала да стабилност финансијског система и курса динара према евру неће бити угрожена. Имали смо одређену валутну трансформацију односно да је динарска штедња пребацивана у девизну али већ од јуна бележимо тренд раста и динарске штедње из месеца у месец, навео је саговорник Танјуга.

Упитан да ли је због промене курса долара и евра, односно јачања долара било пребацивања штедње у еврима у доларе, Драгашевисх каже да није.

Можда је у износу повећана штедња у доларима из простог разлога што је ова валута ојачала, али већег пребацивања штедње у доларима није било, пре свега јер постоје одређени фактори и ризици да би се прешло из једне валуте у другу, навео је Драгашевић.

Додао је да и сада важи оцена Народне банке да је боље штедети у динарима него у девизама и навео да су три разлога за то - одржавање релативне стабилности курса, каматне стопе које су релативно више на динарску него на девизну штедњу и чињеница да се камате на девизну штедњу опорезују по стопи од 15 одсто а на динарску се не опорезују.

Он наводи да су ове године поводом Светског дана штедње и Недеље штедње банке показале већу промотивну активност него претходних година.

Оне се своде на то да је каматна стопа на штедњу нешто исплативија односно виша у односу на уобичајене каматне стопе у претходном периоду а банке такође нуде одређене погодности у смислу рочности на које може да се штеди, рекао је Драгашевић.

Додао је да није реч о уобичајеном орочавању на годину, две, три или више, већ о неуобичајеним периодима од девет, десет,15, 18 или 25 месеци уместо рецимо 24.

Постоје и друге погодности, степенасте штедње и слично којима неке банке одлучује да привуче одређене клијенте. Није реч само о висини каматне стопе већ и о погодностима или могућности да се разрочење штедње ради и пре самог рока доспећа, при чему се не умањује камата која је до тада била приписивана, каже Драгашевић.

Грађани у анкети Танјуга кажу да се полако враћа поверење у банке, док су неки и даље више за то да чувају новац у сламарици.

Мислим да се поверење у банке полако враћа, али да су људи и даље скептични због ранијег лошег искуства са девизном штедњом. Што се тиче валуте, људи кажу да је швајцарац и даље најбоља опција, рекла је једна средовечна Београђанка.

Њена старија суграђанка сматра да се штедња исплати, као и да је боља штедња у банци, него у сламарици.

Ипак је 21. век и штедња у банци је боља, Ваљда смо прошли време сламарице, али не знам је ли боља динарска или девизна штедња, рекла је она.

Неки од анкетираних грађана рекли су да су камате на штедњу у банкама изузетно мале, те орочење новца не виде као нешто што је исплативо.

EUR/RSD 117.3739
Најновије вести