Дуг грађана само за кеш кредите догурао до 5,4 милијарди евра

НОВИ САД: Добро је познато да многи грађани Србије троше више него што имају, а како би то и могли по позајмицу одлазе у банке.
kredit, pixabay.com
Фото: pixabay.com

По свему судећи, посета банкама је све чешћа јер они који  немају довољно новца за све оно што им је потребно, све се више задужују. То потврђују подаци Кредитног извештаја Удружења банака Србије јер је дуг становништва по банкарским кредитима на крају марта био је 1.348 милијарди динара, односно око 11,5 милијарди евра. То је за 10,6 посто већа сума него пре годину дана, а у односу на крај фебруара ове године, дуг становништва већи је за 1,1 посто.

Навике грађана Србије, када је реч о врсти кредита који се подиже, не мењају се јер се најчешће посеже за позајмицама које подразумевају исплату готовог новца. Наиме, у укупној суми кредита највећи дуг је управо за кеш кредите, а подаци говоре да становништво највише банкама дугује за готовинске кредите - 642,2 милијарде динара, што износи 5,4 милијарди евра. Дакле, за годину дана задужење становништва на име тих кредита повећано је за 11,9 посто, а у односу на крај фебруара, дуг је већи за 2,5 посто.

Иако су цене квадратног метра стана у последњих годину дана ишле навише, изгледа да су се грађани Србије у том периоду све више одлучивали баш за куповину стана или реновирање оних у којема живе јер је забележен и раст стамбених кредита и кредита за адаптацију. Наиме, након готовинских кредита грађани се највише задужују на име стамбених и кредита за адаптацију и по овом основу становништво дугује се 568,8 милијарди динара или око 4,8 миљарди евра. Та дуг је за годину дана већи за 15,9 посто, док је месечно повећање 1,3 посто.


Узети кад се жели, а не кад се мора

Директор портала "Каматица" Душан Узелац  сматра да је најбоље узимати кредит када то грађанин жели, а не када мора.

У другом случају је већ касно. Немате много избора и не можете да одбијете понуду коју вам банка даје. Слободно питајте банкара и оно што мислите да не треба да питате. Треба да знате да ви у банци склапате уговор са собом, да ћете тај кредити отплатити у будућности. Зато, кредит треба узимати на бази личне калкулације, каже Узелац.


Ипак, највећи месечни пораст задужења - 2,8 посто, становништво има код пољопривредних кредита. Ови кредити су на годишњем новоу порасли за 5,9 процената, те је укупни дуг на крају марта износио 80,2 милијарде динара, односно око 678 милиона евра.

У односу на прошлу годину су уз кредите расел и зараде. Ипак, раст плата није пропратио раст трошкова јер и поред нешто више новаца у новчаницима пара, очито, није било довољно. Наиме, овогодишња фебруарска просечна зарада у Србији је, без пореза и доприноса, износила 70.605  динара, а истог месеца, али годину дана раније, просечна плата била је 62.280 динара. Дакле, у односу на фебруар прошле године, просечна зарада већа је за 13,4 одсто номинално, односно 4,2 одсто реално, док су, истовремено, кеш кредити, као и стамбени и они за адапатцију забележили више него дупло већи раст, па је јасно да новца и даље неће бити довољно и да ће на шалтерима банака бити клијената који ће тражити новац на зајам. 

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.4015
Најновије вести