Сваки трећи динар за кредите оде у станове

Много је грађана Србије којима за подмиривање различитих потреба - од куповине беле технике, до одласка на летовање или зимовање... недостаје новац, па се одлучују да подигну кредит.
zgrada stanovi
Фото: Tanjug (D. Goll, ilustracija)

При томе се најчешће одлучују да подигну готовински кредит, који имају највеће учешће у структури кредита становништва. Ипак, приметно је да је све више и оних који позајмицу од банке узимају за куповину стана, а стамбени кредити расту двоструко брже од готовинских.

Треба рећи и да је Народна банка Србије 2019. године почела да скраћује рок за отплату кеш зајмова, те се, уместо десет година, таква позајмица одобрава на максималмо шест.

Тако у НБС истичу да је дуже од две године приметан тренд убрзаног раста стамбених кредита, који је у септембру износио 16,4 одсто међугодишње, што је готово дупло бржи раст у односу на пораст готовинских кредита од 8,8 процената међугодишње. Уколико би се оваква тенденција наставила и у наредном периоду, може се очекивати даљи раст учешћа стамбених зајмова у укупним кредитима становништва и приближавање готовинским, при чему се раст укупне кредитне активности сматра одрживим и у складу с растом економске активности.

У стамбеним кредитима 532 милијарде

Из централне банке указују и да расту тражње за стамбеним кредитима, уз повољне услове финансирања, доприноси и раст расположивог дохотка грађана, већа понуда станова, као и мере којима се подржава одрживо кредитирање - ублажавање захтева у погледу степена завршености некретнине, смањења минималног учешће за куповину првог стана. Такође, у прилог расту стамбених кредита говоре и резултати анкете о кредитној активности који показују да банке очекују наставак позитивних кретања на тржишту стамбених зајмова, као и даљи раст тражње за њима у наредном периоду, наводе из НБС.

Ипак, у структури кредита становништва, готовинских је и  даље највише - 44 одсто, а стамбених 38 процената. У периоду 2016–2020. кеш кредити су, у просеку, имали годишњи раст од око 65 милијарди динара, што је око 20 одсто у просеку.

Према извештају Кредитног бироа Удружења банака Србије, позајмице становништва у септембру износиле су 1.298 милијарди динара, од чега је 609 милијарди у готовинским кредитима, а 532 милијарде у стамбеним и кредитима за адаптацију. Кредитно задужење грађана у односу на септембар 2020. године веће је за 10,2 одсто.


Рок за отплату кеш кредита без промене

Готовински кредити и убудуће ће моћи да се отплаћују само на шест година, изузев оних за куповину моторних возила, који ће и даље моћи да се отплаћују до осам година. Банке могу да одобре кредит и на дужи рок отплате, али тада морају да умање капитал за целокупан неотплаћени износ главнице тог потраживања све до коначне отплате тог зајма.


Расту тражње становништва за укупним кредитима, па и готовинским, свакако су допринели и повољнији услови финансирања који су великим делом резултат и ублажавања монетарне политике централне банке. Поред тога, интересовању становништва за кеш зајмовима доприноси и релативно брза и једноставна процедура одобравања у поређењу са осталим врстама кредита.

Из НБС додају да се ефекти предузетих мера огледају у смањењу готовинских и потрошачких кредита који се отплаћују на период дужи од осам година за 53 одсто и показатеља ризика концентрације на нивоу банкарског сектора за 14,42 процентна поена у периоду јануар 2019 – септембар 2021. године. У истом периоду, посматрајући сегмент физичких лица, приметно је смањење удела проблематичних кредита и то за 0,6 процентних поена, што је још један од показатеља ефеката и адекватности предузетих мера.

Д. Млађеновић

 

EUR/RSD 117.5844
Најновије вести