Привредна комора Србије: Ратификација споразума са ЕАЕУ могућа до краја године

БЕОГРАД: Влада Русије одобрила је Нацрт савезног закона о ратификацији Споразума о зони слободне трговине између Евроазијске економске уније и њених држава чланица, са једне стране, и Србије са друге стране, и проследила га на усвајање Државној Думи, а споразум ће ступити на снагу 60 дана од дана добијања последњег писаног обавештења о завршеној процедури ратификације од стране ЕАЕУ, кажу за Танјуг у Привредној комори Србије.
privredna komora srbije
Фото: PKS

"Сматрамо да је одобрење Нацрта савезног закона од стране Руске Федерације (РФ) позитиван сигнал да до краја године можемо очекивати завршетак процедуре у Думи и ратификацију од остале четири чланице ЕАЕУ", истичу у ПКС. 

Споразум са ЕАЕУ потписан је 25. октобра прошле године у Москви и потписали су га премијери држава чланица ове уније, Руске Федерације, Белорусије, Казахстана, Киргиске републике, Јерменије и Србије.

На ванредном заседању Скупштине Србије, 24. фебруара ове године, споразум је потврђен.

У Комори објашњавају да само према извештајима Блумберга (Блоомберг) постоји око 50 предлога за партнерство разних земаља и интеграција са ЕАЕУ.

Потписан је, на пример, споразум о слободној трговини између ЕАЕУ и Вијетнама и Сингапура, затим, привремени споразум који води ка креирању бесцаринске трговине потписан је са Ираном, а преговори су у току са Египтом, Израелом, Аргентином, Јорданом и Тајландом. 

Споразум са ЕАЕУ садржи у себи интегрисане важеће споразуме о слободној трговини које Србија има са Руском Федерацијом, Белорусијом и Казахстаном, кажу у ПКС.

Додају да је реч о "модернизованом тексту" заснованом на принципима тржишне економије и правилима Светске трговинске организације (СТО), као и незнатно измењеним листама изузетака из режима слободне трговине, уз проширење зоне слободне трговине на Киргистан и Јерменију. 

Договорено је да ће у земље ЕАЕУ моћи да се извезе и 2.000 тона цигарета, приближно 90.000 литара вињака, 400 тона полу-тврдог и тврдог крављег сира, неограничене количине козјег и овчјег сира и неограничене количине воћних ракија. 

Са друге стране, наводе у Комори, омогућиће нове погодности за неке сиреве, алкохолна пића, цигарете, али и славине, вентиле и сличне уређаје за цевоводе, за робу пореклом из ЕАЕУ приликом увоза у Србију... 

Споразум са ЕАЕУ садржи иновиране одредбе у делу који се односи на преференцијална правила о пореклу, од којих је најзначајније укидање услова директног плаћања и унапређене одредбе у вези са сарадњом надлежних органа. 

"Очекивани ефекти споразума су позитивни, очекује се раст спољнотрговинске размене, очекује се и да досадашњи инвеститори повећају обим производње и извоза као и да дођу нови, с тим што ће они бити познати тек након што он (споразум) ступи на снагу", објашњавају у Комори. 

Само међу првих десет најзначајнијих извозника из Србије у РФ, девет су стране инвестиције, а од тога осам из Европске уније, у најразлицитијим областима пословања од пољопривредно прехрамбене производње, индустрије текстила и одевних предмета, беле технике и грађевинских материјала, до прикључних возила, гумарске индустрије и производње лекарских и медицинских препарата...

"Европске, односно, светске компаније отварају производњу у Србији и користе слободан, бесцарински приступ тржиштима са којима имамо Споразум о слободној трговини, па и Руска Федерација и Евроазијска економска заједница". 

Извозом од око милијарду долара у 2018. и 2019. години, Србија је први извозник производа из региона југоисточне Европе у Руску Федерацију.

У ближем окружењу, кажу у ПКС, више су извозиле само Аустрија и Мађарска.

"Са друге стране дефицит у робној размени традиционално бележимо из разлога увоза енергената и сировина, који чине од 70 до 80 одсто укупног увоза из РФ".

Најдинамичнија сарадња, кажу, бележи се у областима пољопривредно прехрамбене производње, енергетике, индустрије, високих технологија и иновација, грађевинарства и хемијске индустрије, банкарско финансијске сарадње и осигурања, саобраћаја и инфраструктуре, научно-техничке сарадње, туризма и ИКТ.

Подаци показују да спољнотрговинска размена Србије са земљама ЕАЕУ бележи тренд раста од 2015. године. 

Прошле године спољнотрговинска размена између Србије и ЕАЕУ достигла је 3,89 милијарди долара, извезено је робе за једну милијарду, а увезено за 2,82 милијарде долара.

Нето увоз је повећан за више од 500 милиона долара, услед раста увоза енергената из Руске Федрације, додају у Комори.

"По структури размене Србије и ЕАЕУ, очигледно је да је Руска Федерација најзначајнији трговински партнер Србије са учешћем од 93 одсто у извозу Србије на тржиште ЕАЕУ, и око 90 посто увоза са овог тржишта". 

У 2020. услед пандемије корона вируса, колебања курса рубље изазваног падом цена нафте у марту бележи се смањење спољнотрговинских показатеља.

Извоз Србије у ЕАЕУ смањен је у пет месеци ове године у односу на исти период претходне године за 7,3 процената (у Русију смањен за 7,1 одсто). 

Увоз Србије из ЕАЕУ је смањен за 9,4 посто, док пад увоза из Русије бележи 9,9 процената.

Потенциајлно интересантни производи за извоз на тржиште ЕАЕУ су конзервирано воће и поврће, џемови, сокови, компоти, саднице јестивог воћа и калема ружа, керамичке плочице, намештај, храна за кућне љубимце, а атрактивна је и сарадња у области градевинарства и ИКТ, оцењују у Привредној комори Србије.

EUR/RSD 117.5685
Најновије вести