Пословање током пандемије: Највећи губитак у микропредузећима

Криза изазвана пандемијом вируса ковид-19 имала је умерено негативан ефекат на активности предузећа у Србији, показао једруги круг анкетирања предузећа:“Сналажење у ковид-19 кризи: променљиви изазови, победе и очекивања”, које је спровела Унија послодаваца Србије, уз подршку Међународне организације рада.
Preduzece, varenje bravarija/S. Susnjevic
Фото: Дневник/С. Шушњевић

Готово 90 одсто анкетираних предузећа је успело да послује током трајања ванредних мера, више од половине у пуном капацитету у пословним просторијама или радом на даљину. Најугроженији сектори су и даље хотелијерство и угоститељство и личне услуге, јер због трајања ванредних мера запослени нису били у могућности да послују у својим просторијама.

Чак 70 одсто предузећа је пријавило пад прихода у односу на исти период 2019. године, а просечан мањак прихода за сва српска предузећа је износио 25 одсто. Међутим, постоје велике разлике у процентима у зависности од величине предузећа. Просечан губитак прихода је био највећи у микро предузећима - 31 одсто, а најмањи у великим - 20 одсто. Истовремено, 11 одсто микро предузећа пријавило је мањак прихода од преко 80 одсто, за разлику од великих и средњих предузећа, код којих се оволики износи нису јављали. Малим предузећима је ишло донекле боље, с просечним падом од 21 одсто, а 67 одсто предузећа пријавило је мањак прихода.


Предлози послодаваца

Унија послодаваца Србије дала је пет нових препорука у вези с даљим државним мерама економске подршке. То су: смањење ПДВ-а за храну и пиће у сектору хотелијерства и угоститељства на 10 посто, даље одлагање плаћања пореза и доприноса на зараде или бар њихово делимично отписивање у сектору малих и средњих предузећа, те обустава увођења нових такси и дажбина на државном и локалном нивоу. Послодавци сматрају да је потребно наставити гарантне шеме за подршку ликвидности и са инвестиционим улагањима путем комерцијалних банака за мала и средња предузећа, производну индустрију и рањиве секторе, као и могућност додатног мораторијума на отплату дугова за грађане и предузећа. Траже и да се надокнада до пуног износа зараде запосленог, а која износи највише до 50 одсто зараде, исплати у случају да због смањеног обима посла послодавац нема потребу за ангажовањем запосленог на пуно радно време. Ова мера би, у складу с предлогом, требало да се примени на сва предузећа.


Уочено је да продуктивност запослених у односу на величину предузећа расте сразмерно броју запослених, па је у већим предузећима и виши проценат продуктивности. Ниједно велико предузеће није пријавило опадање продуктивности, док је петина приметила повећање. С друге стране, 58 одсто микропредузећа је пријавило опадање продуктивности, док преосталих 42 одсто није пријавило никакве видне промене.

Мере подршке које је Влада Србије до сада предузела, иако су их предузећа поздравила, генерално су биле

прешироке, усмерене првенствено на ММСП, независно од сектора. Наиме, од свих испитаника, 37 одсто је мере проценило као генерално одговарајуће, док је осам одсто послодаваца изјавило како су мере спасиле њихово предузеће. Међутим, трећина свих предузећа је мере оценила у негативном светлу, сматрајући да су оне биле или потпуно неадекватне или недовољне - 10 одсто или да су могле бити боље - 24 одсто.

Најкоришћеније и најпозитивније оцењене мере су биле обезбеђивање 60 одсто минималне нето зараде за сваког запосленог током два месеца и минимална нето зарада за сваког запосленог током три месеца. Само трећина свих предузећа није користила одлагање наплате пореских потраживања.

З. Делић

EUR/RSD 117.5702
Најновије вести