Ограничење цена деривата закључава и пумпе у Србији

БЕОГРАД: Мали дистрибутери у Србији апелују на државу да укину ограничење цене горива, не да би, како кажу, профитирали, већ да би могли да покрију трошкове пословања и обезбеде редовну набавку деривата.
benzinska pumpa, Dnevnik/Filip Bakić
Фото: Dnevnik.rs

Статистички подаци указују на то да нема већих осцилација у броју приватних бензинских станица, док са терена, како наводи Енергија Балкана, стижу информације о затварању ових малопродајних објеката због нерентабилности пословања.

Како је наведено, примена Уредбе о ограничењу цена нафтних деривата и те како погађа и мале власнике бензинских станица у Србији, који се већ дуже време залажу за укидање њене примене, да би се омогућили услови за одрживо пословање.

У супротном, упозоравају, затварање ових малопродајних објеката је пут којим се неминовно иде.

Из Удружење нафтних компанија Србије подсећају да базна начела трговине, у складу са регулативом којом је уређена ова област код нас, обезбеђују да се трговина на тржишту обавља слободно, као и да се забрањује ограничавање слободе обављања трговине.

Ипак, како кажу, изузетно ограничење слободе трговине се може увести, али сами привремено и на начин и под условима прописаним законом.

Управо с тим начелом је усаглашено регулисано тржиште деривата нафте, које је влада увела још 10. марта ове године. Осам месеци касније ове привремене мере су још на снази.

"Циљ је био умањење утицаја глобалне енергетске кризе на цене горива у Србији и нема сумње да је ограничавањем марже у нафтном сектору и смањењем акциза он готово одмах и достигнут. Међутим временом су почели да се генеришу негативни ефекти ових мера, који би и краткорочно и дугорочно могли да угрозе снабдевеност тржишта", каже генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић.

Како објашњава, један од тих негативних ефеката се одразио на рад бензинских станица.

"Уредбом о ограничењу висине цена бензина и дизела прописана је разлика између просечне велепродајне и малопродајне цене од седам динара, што ни близу није довољно да покрије трошкове рада бензинских станица. Чак није показано ни разумевање за начин утврђивања ове разлике, па после плаћања ПДВ-а, малопродавцу заправо остаје 5,83 динара од литре продатог бензина и дизела", објашњава Мићовић.

Бензинске станице које су део већих малопродајних ланаца, додаје, имају нешто више снаге, "па још увек раде у овим неодрживим условима", док су многи власници само једне или мањег броја бензинских станица већ принуђени да затварају своје објекте.

Овим је генерисан нови проблем, јер те бензинске станице у великом броју представљају једини извор горива у руралним пределима и мање насељене средине остају без икаквог снабдевања горивом.

"Други негативни ефекат такође обесмишљава рад бензинских станица, нарочито у срединама у којима значајан део дизела потроше пољопривредници. Већ поменутом Уредбом, НИС је обавезан да на својим бензинским станицама продаје дизел пољопривредним газдинствима за 179 динара за литар, то јест у односу на данашњу цену дизела за све остале потрошаче, 43 динара за литар јефтиније", каже Мићовић.

Због ове разлике у цени, пољопривредници су спремни да пуним приколицама канистера превале 20 до 30 километара како би задовољили своје потребе, али све чешће и потребе многих других потрошача, додао је он.

Генерални Секретар Удружења нафтних компанија Србије каже да је, с обзиром да није прописана контрола намене потрошње, па ни лимит у зависности од потреба пољопривредника, развијено паралелно тржиште дизела, док су танкови бензинских станица пресушили, што је изражено у руралним срединама.

Како је наведено, дизел по цени од 179 динара за литар већ увелико користе бројни таксисти, аутопревозници, па и физичка лица, а то свакако није била интенција владе.

Мићовић каже да Удружење нафтних компанија Србије није добило јасан одговор на више пута упућене захтеве за укидање или измену Уредбе о ограничењу висине цена деривата нафте, у којима је поред осталог указано и на проблем неодрживости целокупне малопродаје горива, а посебно објеката у мање насељеним подручјима и оних које не послују у оквиру неког већег ланца бензинских станица.

Сектор тржишне инспекције, у складу са Уредбом о мониторингу деривата, води податке о малопродајним објектима на територији Србије који врше промет деривата нафте и објављује је као јавну базу, ажурирану на 15 дана.

Из евиденције се може видети да је на крају 2020. године у Србији евидентирано 1.532 малопродајна објекта, док је на крају 2021 евидентирано њих 1.566. Према поменутој бази, на дан 17.10.2022, евидентирано 1.557 бензинских станица.

Енергија Балкана наводи да после прекида рада одређеног субјекта, на том објекту започиње рад нови власник, што је већ редовна појава.

Дејан Михајловић, директор Пословног система ДОО Михајловић, истиче за Енергију Балкана да је због нерентабилности одлучио да од 1. октобра 2022. године затвори 10 бензинских станица.

Додаје да је бензинска станица Михајловић прва приватна пумпа у Србији, отворена у октобру 1990. године.

Проблеми су, каже, настали управо увођењем Уредбе о ограничењу марже на 7,00 динара по литру, јер она не може да покрије трошкове пословања.

"С друге стране, дошло је до злоупотребе пољопривредних картица и на основу тога одлива промета са малих, сеоских пумпи, ка НИС-овим пумпама које продају гориво за пољопривреду по нижој цени", оцењује Михајловић

EUR/RSD 117.3739
Најновије вести