Нелегални трговци и преваранти вребају на интернету

НОВИ САД: Све више грађана Србије купује преко интернета, а овим начином пазара штеди се време, а често и новац. Међутим, онлајн куповина отвара врата и многима који су спремни да обману и, неретко, преваре купца.
Onlajn kupovina Foto: Dnevnik.rs/ilustracija
Фото: Dnevnik.rs

Да је тако сведочи и то што уз раст интернет куповине, расте и број притужби потрошача, указују из Националне организације потрошача Србије и истичу да приком оваквог начина куповине треба бити веома обазрив јер је много трговаца на интернету који раде на црно.

Нелегалне трговце на интеренету није увек лако препознати јер често имају привлачну рекламу, па потенцијални купци забораве на сигурност куповине. Иако, наравно, није свака продаја коју преко интернета нуде нерегистровани трговци обмана или превара, треба бити јако опрезан јер се може десити да роба не стигне или да не буде достављена она која је наручена, да уместо оригинала стигне фалсификат... И тада следе притужбе неком од удружења за заштиту потрошача, али касно...

- Потрошачи се најчешће жале да када им роба не одговара не могу да добију поврат новца или не могу да је замене - каже Никица Јовановић из Националне организације потрошача Србије. - Било је притужби да стиже оштећена роба, а неретко се уопште не може ступити у контакт с продавцем те да су, уколико су купили робу преко друштвених мрежа, блокирани. У тим случајевима потрошач једино индивидуално може да тужи онога ко га је оштетио, уколико уопште може да га идентификује јер се често покаже да су и имена и фирме лажне.

По речима правног саветника у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Марка Драгића, они који купују преко интернета треба да знају да их Закон о заштити потошача штити само у случају када купују од регистрованих трговаца. Он указује да потрошачи сами могу да провере трговца тако што ће погледати податке попут назива фирме, матичног броја, адресе или проверити продавца на сајту АПР-а.

- Уколико продавац, односно трговац није регистрован, потрошач купује на сопствену одговорност, односно тада је реч о уговорном односу између два физичка лица и уколико се купац суочи с било каквим проблемом не може се применити Закон о заштити потрошача - каже Драгић. - Тада могу проблем пријавити тржишној и пореској полицији инспекцији, а ако је евентуални проблем настао приликом транспорта - поштанској инспекцији.

По речима Марка Данона из Националне алијансе за локални економски развој, да би се смањио број нерегистрованих трговаца, неопходно је да се повећа број инспектора, пре свега у тржишној инспекцији.

- Тако би ова служба имале више капацитета, времена и кадрова, али би се унапредиле и процедуре којима располажу - рекао је Данон.


Потребна ригорознија инспекцијска контрола

- Доста потрошача јавља се управо због проблема с којима су се суочили приликом куповине преко друштвених мрежа од нерегистрованих трговаца, највише приликом пазара одеће и обуће, а како би се та појава смањила, потребно је да инспекцијска контрола овог начина куповине буде ригорознија - каже Марко Драгић. - Кад је у питању понуда зимнице и пољопривредних производа преко интернета - уколико је реч о регистрованом пољопривредном газдинству - потрошачи су заштићени јер ова газдинства имају статус правног лица.


Ко је пошиљалац вредносних, откупних пакета - оних које  трговац пошаље, а купац мора да плати откупну цену, требало би да пише у евиденцији поште или курирске службе, пошто су њихови запослени у обавези да упишу име, презиме, адресу и број личне исправе, објашњавају у Поштанској инспекцији.

- Пракса је показала да, понекад, нерегистровани трговци користе фалсификоване личне карте, злоупотребљавају туђе личне карте, као и да постоји сарадња између запослених код поштанских оператера с нерегистрованим трговцима када запослени код поштанских оператора уносе лажне бројеве личних исправа - каже Марија Вучинић из Одељења Министарства трговине за поштански саобраћај и надзор.

По њеним речима, када има елемената кривичног дела, обраћају се тужилаштву, за прекршаје надлежном суду.

- У контролама које се спроводе од 2018. године, прибављени су подаци да је остварена трговина, односно промет робе нерегистрованих трговаца кроз поштанске пакете био вредан неколико милијарди динара и све је достављено тржишној инспекцији - каже Марија Вучинић.

Д. Млађеновић

 

EUR/RSD 117.5629
Најновије вести