Мали: Критике економског раста Србије су неутемељене

БЕОГРАД: У последње време смо сведоци да медији блиски опозицији упорно покушавају да оспоре наше економске резултате, па свакодневно имамо прилику да читамо разна поређења, која показују како наводно Србија није баш толико успешна у економији и како је неко претходно руководство имало боље резултате у вођењу економске политике, изјавио је министар финансија Синиша Мали.
sinisa mali
Фото: Tanjug (B. Stekić, arhiva)

Мене неретко радују овакви текстови, јер су наше изјаве о економским резултатима увек добро поткрепљене чињеницама, тако да са задовољством износим и аргументе у корист наших тврдњи, рекао је Мали коментаришући наводе бившег гувернера Дејана Шошкића.

Мали је, наиме, навео да је у низу тих покушаја изашао и текст под насловом "Пре него што је СНС дошао на власт привреда је расла три пута брже", а у којем се износе поређења о расту привреде од 2001. до 2011. године и од 2011. године до данас.

Оценивши да је интересантно да се и сам аутор, након што је на почетку изнео ту тезу, касније оградио од те констатације и навео како је раст у тим годинама био неодржив и на “стакленим ногама”.

О овој теми сам писао у публикацији под називом ''Две деценије економске политике Републике Србије – од финансијског краха до стабилизације и убрзаног раста'', где на самом почетку детаљно образлажем каква је била економска политика до избијања светске економске и финансијске кризе, рекао је Мали.

Оценио је да период до почетка светске економске кризе 2008. године карактеришу изузетно повољне међународне економске околности и експанзивна путања глобалног раста.

Раст наше привреде је био заснован пре свега на потрошњи, а не на инвестицијама и извозу, као што је то случај данас. Имали смо и изузетно високу, двоцифрену стопу инфлације, двоцифрену стопу незапослености и потпуно урушавање тржишта рада. На тржишту рада је било евидентно и да долази до повећања сиве економије и до пореске евазије. Приходи од приватизације су били извор финансирања непродуктивних државних расхода, што је касније довело до спирале раста дефицита и дуга, навео је министар финасија.

Додао је да је финансирање потрошње генерисало снажан раст увоза и висок двоцифрен дефицит текућег рачуна који је достигао 20 прицената, дојк је извоз био дестимулисан јаком апрецијацијом курса која је значајно умањивала конкурентност привреде.

Највећи допринос БДП-у долазио је од сектора услуга, пре свега трговине, саобраћаја и комуникација, док је индустрија бележила смањење учешћа у БДП-у и давала знатно скромнији допринос његовом расту. Дакле, суштина је да су у том периоду генерисане спољне и унутрашње неравнотеже и да је раст економије био поптуно неодржив, као што и сам аутор текста каже. Сви други макроекономски показатељи су били изузетно неповољни, за разлику од ситуације коју имате данас, оценио је Мали.

Навео је и да је управо економски раст, уз присутне бројне спољнотрговинске и унутрашње неравнотеже, представљао озбиљну претњу макроекономској одрживости.

Модел раста привреде који је био заснован на повећању непродуктивне потрошње и увоза, у условима смањеног прилива капитала и интензивних екстерних глобалних шокова, имао је за последицу неуравнотежену спољнотрговинску позицију земље. Све наведено довело је земљу у изузетно тешку позицију, па сте тако 2012. године, поред кризе јавног дуга, имали и кризу ликвидности. На рачунима државе крајем јула 2012. године било је свега 8,4 милијарди динара, истиче министар Мали.

Додаје да је само за исплату месечног фонда за пензије у том периоду било потребно 40 милијарди динара, од чега је буџет Републике дотирао 22 милијарде динара, што знаци да средства на рачуну нису била довољна чак ни за пензије, док данас на рачуну Владе имамо 263,9 милијарди динара.

Осим тога, данас имате рекордно ниску незапосленост, а не заборавите да је 2012. године износила 25,9 одсто, затим ниску инфлацију од 3,3 процента међугодишње, стабилан курс већ годинама уназад, ниво јавног дуга у потпуности под контролом, чак и у условима пандемије корона вируса, а који данас износи 55,4 процента БДП-а, наводи Мали.

Он истиче да је раст нашег БДП-а данас одржив, заснован на реалним основама, на расту индустрије, на производњи у фабрикама које се готово свакодневно отварају.

Србија данас није земља као што је некад била, а искрено сумњам да ће неки грађанин рећи да је живео боље након 2000. године него што живи данас. Ми данас градимо ауто-путеве и брзе саобраћајнице, градимо болнице и школе, отварамо нове фабрике и нова радна места, повећавамо плате и пензије… Радимо све како би наши грађани живели боље и томе остајемо посвећени, упркос свакодневним критикама и мржњи којима смо изложени, рекао је Синиша Мали.

Професор Економског факултета и бивши гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић рекао је данас за телевизију Н1 да је Србија имала мало боље стопе привредног раста 2018. и 2019. али да је од 2000. до 2008. године било година када је имала и дупло веће стопе раста о чему нико не говори и да ни изблиза нисмо "ту где се врло често по оценама неких политичара налазимо“.

EUR/RSD 117.5629
Најновије вести