Брнабић: Искорак Србије у развој биотехнологије

БЕОГРАД: Премијерка Ана Брнабић отворила је прву Међународну конференцију "Будућност биотехнологије" у Београду, у организацији Владе Србије и Светског економског форума (WEF), и поручила да је наша земља данас искорачила у једно плодно и дуго путовање.
 Premijerka Ana Brnabić  Foto: Tanjug/video
Фото: Премијерка Ана Брнабић Фото: Танјуг/видео

Отварање дводневне конференције, која се организује уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП), присуствује председник WEF-а Борге Бренде.

Брнабићева је рекла да присуствују представници 20 земаља и подсетила да је Влада Србије основала заједно са WEF Центар за четврту индустријску револуцију.

"Хвала вам што сте дошли надам се да је ово почетак дугог и плодног путовања", рекла је премијерка и додала да је циљ да Србија буде препозната у развоју биотехногије, биомедицине и биоинформатике у Европи.

Србија је пуно урадила у последњих шест или седам година и променила себе, нагласила је премијерка.

Поручила је да је циљ да будемо економија која је заснована на иновацијама и новим технологијама.

Биотехнологија је кључна за унапређење решења у областима као што су медицина, пољопривреда и прехрамбена индустрија, саопштено је раније из Владе Србије уз оцену да су растуће инвестиције и технолошки напредак убрзали развој и могућности примене биотехнологије, која ће имати још већи значај на обликовање будућности.

Наведено је, такође, да конференција "Будућност биотехнологије" тежи да постане место редовног годишњег окупљања нове биотехнолошке заједнице у нашој земљи и да ће она позиционирати Србију као земљу нових технологија, знања и иновација.

На скупу ће бити представљена достигнућа из области генетике и биотехнологије, као и Центар за четврту индустријску револуцију који су у марту ове године, у оквиру Канцеларије за ИТ и еУправу, основали влада и WEF.

Осим о биотехнологији, на скупу ће се разговарати и о темама из области биоинформатике, биоинжењеринга, употребе података у развоју здравствене заштите и биотехнолоском развоју, као и подстицању јавних политика и научних достигнућа и могућности њихове примене, посебно у области медицине и здравства.

Директорка Центра за четврту индустријску револуцију Јелена Бојовић је раније за Танјуг рекла да ће представници више од 20 земаља представити свој рад и успехе на пољу биотехниологије.

"Ово је и прилика да се Србија и Београд позиционирају као место будуће комуникације и сарадње свих тих земаља и место на коме ћемо представити и рад нашег Центра за четврту индустријску револуцију", рекла је она.

Према њеним речима, на конференцији ће пре свега бити речи о употреби података у систему здравства и фармације у развоју биотехнологије.

"Биће речи о новим открићима везаним за генетско инжењерство а скуп ће бити и прилика да од привреде чујемо шта су нове технологије које они сада користе, како се развија сектор фармације и како се уопште развија здравство у тим земљама", рекла је Бојовић.

Најављен је и велики број предавача из области генетике и биотехнологије, а један од најистакнутијих је како истиче саговорница Танјуга, професор са Харварда и оснивач синтетске биологије и генетског инжењерства Џорџ Чурч.

На конференцији ће бити потписан споразум о сарадњи између компаније Рош и Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Србије.

Центар за четврту индустријску револуцију основан је споразумом Владе Србије и Светског економског форума и бави се биотехнологијом, биоинжењерингом и употребом вештачке интелигенције у здравству.

"Центар је платформа где се успоставља дијалог између приватног и јавног сектора и научне заједнице. То је платформа комуникације између ова три сектора, која омогућава да заједно дизајнирамо будућност биотехнологије у Србији", рекла је Бојовић.

Када је реч о употреби, као пример је навела примену вештачке интелигенције (АИ) у медицини.

"Када говоримо о медицини и употреби АИ, ради се о коришћењу супер-компјутера и велике количине података пре свега оних од значаја за одлучивање у здравственом шистему", рекла је Бојовић.

Додала је да је за разлику од компјутера, човеку веома тешко да обради велику количину лабораторијских података и да добије јасну слику да ли се нешто променило у здравственом стању неког пацијента у последњих 10 година.

EUR/RSD 117.3269
Најновије вести