Грађани покренули десетине хиљада спорова против банака

Није јасно шта тачно банкари желе и како мисле да се држава умеша у рад правосуђа, али је очигледно да траже да држава стане на њихову страну у спору са клијентима.
novac stednja troskovi
Фото: pixabay.com

Грађани пред судовима оспоравају законитост наплаћивања накнада за обраду кредита и осигурање стамбених кредита, банке су почеле да губе спорове, па сад трже да неко трећи реши проблем.

Очекујемо да држава нађе неко решење за проблем огромног броја тужби клијената против банака и то што пре јер ово више није проблем само банака и клијената, већ и друштвени проблем, каже генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић.

Број ових тужби, које су закрчиле судове, мери се десетинама хиљада, а председник НЛБ групе Блаж Бродњак недавно је изјавио да судски систем у држави треба да нађе решење за овај проблем, који би банке могао да кошта чак 100 милиона евра.

Владимир Васић у разговору за Танјуг истиче да би нерешавање овог проблема могло изазвати последице и по будуће клијенте банака, привреду али и по инвестициони рејтинг државе.

Када је реч о могућим последицама по будуће клијенте, оне би се, каже, могле огледати кроз скупље банкарске услуге, односно веће каматне стопе.

„Када банка добије тужбу, она истог тренутка мора да резервише одређена средства за тај спор. Спор траје од једне до три године и докле год траје, та средства су резервисана, не пласирају се, а то значи мање новца у оптицају и самим тим цена новца иде на горе”, објашњава Васић.

Према његовим речима, други проблем је правни ризик, јер је овде реч о ретроактивним, односно тужбама које се односе на време од пре 10 и више година.

То је лоша порука потенцијалним инвеститорима која, објашњава он, каже да нешто што се сада сматра да је у складу са законом, за 10-15 година може се тумачити другачије.

Саговорник Тањуга наводи да је Народна банка Србије јасно ставила до знања да је наплата накнада дозвољена и да је то потврдио и Европски суд правде. „Овај суд је у новембру 2019. потврдио да је наплата дозвољена ако је клијент унапред упознат са свим трошковима, па и њом, што код нас јесте случај. Мислим да је банкарски сектор једини који има таксативно набројане све трошкове који улазе у цену коштања”, каже Васић.

Додаје да је то постигнуто кроз ефективну каматну стопу као горњу цену коштања, а клијенти добијају и предлог уговора, уговор, као и план отплате кредита, где се опет виде сви трошкови.

Васић истиче да се ове накнаде наплаћују свуда у Европи, али да тужбе због тога постоје само у Србији и да се њима, зарад интереса неких група, може пољуљати систем стваран годинама.

На питање ко ту зарађује и колико, Васић каже да на тужбени захтев клијента адвокати и други укључени у процес подношења тужби и вођења спорова зарађују 24 пута више.

ММФ за брзо решење

Поводом тужби, огласио се и Међународни монетарни фонд. Ова финасијака интитуција је раније саопштила да би проналажење брзог решења за све већи број судских поступака против банака, у којима се оспорава законитост наплаћивања накнада за обраду кредита и осигурање стамбених кредита, ојачало финансијски сектор и побољшало пословну климу.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.3079
Најновије вести