Накнада за конверзију „укочила” 67 милиона евра инвестиција

Накнаду за конверзију права коришћења у право својине над грађевинским земљиштем треба укинути, јер није испунила своју сврху, оцењује Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД).
Kapitalne investicije/Dnevnik
Фото: Dnevnik.rs

Према подацима Министарства грађевинарства, од 2015. до 2019. на име накнаде за конверзију наплаћено је свега седам милиона евра, а чак 5.000 хектара грађевинског земљишта стоји „закључано“ и неизграђено јер инвеститори не желе поново да плате за земљиште које су већ једном купили, објављено је у новом НАЛЕД-овом билтену.

Колико је инвестиција пропуштено због конверзије, показује истраживања НАЛЕД-а, које обухвата и 13 компанија за које се очекује да на име накнаде за конверзију плате 3,2 милиона евра. Будући да их висина накнаде (око 75 .000 евра по хектару) дестимулише да то ураде, држава губи инвестиције од чак 67 милиона евра, као и запошљавање неколико десетина до неколико хиљада радника по пројекту, наводи се у тексту.

„У поступак конверзије најчешће су улазиле домаће компаније које се, поред висине накнаде, жале и на нејасне одредбе о обрачуну накнаде и дуготрајну процедуру”, каже потпредседник Савеза за имовину и инвестиције НАЛЕД-а и директор правног сектора Ерсте банке Никола Лапчевић.

Примера ради, додаје даље, једно домаће привредно друштво у поступку конверзије има око три хектара земље у вредности од око 300.000 евра, а за конверзију треба да плати чак милион евра, што је троструко више од вредности земљишта.

„Ипак, иако су поднели захтев за конверзију, захтев није решен готово четири године и блокира им инвестицију од пет милиона евра и запошљавање 50 радника”, наводи Лапчевић.

Обвезници плаћања конверзије су предузећа која су земљиште стекла у процесу приватизације, стечаја или кроз извршни поступак. Поред тога што на основу права коришћења не могу да добију грађевинску дозволу, ограничени су и при покушају да добију кредит или гаранцију банке јер нису власници земљишта.


Непрецизност закона

Представници локалних самоуправа су у анкети НАЛЕД-а као проблем с конверзијом истакли непрецизности у закону око дефинисања ко је обвезник накнаде, начина утврђивања њене висине и права на умањење. Такође, кажу да је заинтересованост привреде за покретање поступка конверзије веома мала, највише због незадовољства висином утврђене накнаде.

У градовима и општинама додају да су им капацитети за обраду захтева мали и да је поступак потребно поједноставити и аутоматизовати како не би био толико дуготрајан.


Њихово земљиште због свих ових ограничења губи на вредности, а поготово страни инвеститори не желе да га купе јер не разумеју шта значи право коришћења земљишта и зашто мора да се конвертује.

„Захтевом да плате накнаду за конверзију да би на свом земљишту могли да граде, од привредника се тражи да га практично поново купе. Посебно су незадовољни и тиме што су стављени у неравноправан положај у односу на инвеститоре који су земљиште добили бесплатно”, наглашава Лапчевић.

Оцењује да, како нема економске оправданости улагања у земљиште за које је потребно платити накнаду, не исплати се ни његова продаја, а пошто не постоји обавеза конверзије, на окончање својинске трансформације у Србији можемо још дуго да чекамо.

„Зато као једино решење за ову ситуацију видимо омогућавање бесплатне конверзије за све, која ће откључати инвестиције, што је посебно важно у ситуацији економске кризе изазване пандемијом”, закључио је Лапчевић.    

З. Делић

 

EUR/RSD 117.5731
Најновије вести