Water Workshop на ПМФ-у: Знања има, недостају пројекти и новац

НОВИ САД: Школа за заштиту животне средине – Water Workshop “Квалитет вода” одржава се 23. пут 18. до 20. септембра на Природно-математичком факултету у организацији Универзитета у Новом Саду, Природно-математичког факултета, Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Удружења за унапређење заштите животне средине Нови Сад и Фондације „Доцент др Милена Далмација“.
v
Фото: podunavlje.info

Централне теме су: проблеми и решења за одрживо снабдевање водом за пиће и пречишћавање и контрола квалитета отпадних вода. 

У оквиру скупа биће организована и три округла стола: „Од мониторинга до постројења за пречишћавање отпадних вода”; „Иновационе технологије пречишћавања отпадних вода” и „Примена пилот истраживања у оквиру планова за безбедно снабдевање водом за пиће”. Ове године, на задовољство организатора, пријава учешћа стигла је од великог, у поређењу с претходним годинама, највећег броја студената са свих Универзитета у Србији.

Ванредни професор др Дејан Крчмар са ПМФ-а, Департман за хемију, биохемију  и заштиту животне средине, рекао је да су теме, као и претходних година, у вези водоснабдевања и третмана отпаданих вода.

То је оно што нас очекује и представља велике изазаове у будућности. Знамо да у малом проценту пречишћавамао отпадне воде и да имамо проблем с хигијенском исправношћу воде за пиће. Управо су код нас  најављене велике инвестиције у области животне средине, односно, решавања ових проблема. Ово подразумева изградњу инфраструктуре, канализационе мреже и третмана отпадних вода, као и улагања у постројења за третман воде за пиће, како би становништво имало хигијенски исправну воду, реко је др Крчмар.

У току три дана, најавио је, биће презентована нова достигнућа из области науке и сарадња с привредом и комуналним предузећима, како би управо те проблеме, присутне низ година, решавали на најоптималнији могући начин.

Видели смо да понекад и кад имамо потребна средства и пројекте, решења не буду задовољавајућа, казао је наш саговорник.

По речима др Крчмара, један од основних проблема јесте недостатак пројекетне документације, и недостатак струке и знања. Факултет ту покушава да помогне школовањем студената из области заштите животне средине, да укаже на нове трендове и на начин на који проблеми треба да се решавају. Неопходно је да се направи конекција с привредом, с комуналним предузећима, да сви слушају струку и да раде на начин на који се ти проблеми решавају у развијеном свету.

Као један од разлога зашто је све мање студената заинтересованих за студије из ове обалсти, др Крчмар је навео чињеницу да студенти немају јасну визију о томе шта и где могу да раде када заврше студије за ову струку. А посла за њих има, погледамо ли проблеме којима смо окружени и колико ће нам времена и новца бити потребнои да их решимо.

Не знам шта нама је приоритетније од решавања нечег што утиче на живот и здравље свих нас.

У Војводини имамо још пуно тога да решимо: трећина воде за пиће је неисправна и имамо само 15 до 20 одсто третираних отпадних вода, а то као два највећа града нису решили ни Београд ни Нови Сад. Управљање канализацијом је такође проблем, истакао је је др Крчмар.

Драган Ђурица, помоћник покрајинског секратара за урбанизам и заштиту животне средине, истакао  је да Секретаријат у свом делу може да помогне у решавању проблема отпадних вода. Такође. како је навео, Покрајинском декларацијом о заштити животне средине предвиђено је решавање отпадних вода, као и пречишћавање вода.


Не пречишћавамо отпадне воде, фали канализација

Укупна продукција отпадних вода у Србији је око 3,5 милиона м3/дан, од чега око 70 одсто потиче из индустрије, чије отпадне воде учествују са око 50 одсто у органском оптерећењу. Очекује се да ће се са развојем индустрије (и поред рециркулације), као и са проширивањем канализационе мреже насеља, количина отпадних вода повећати за око 3,2 пута у односу на садашњу количину. У Србији је око 75 одсто градског и око девет одсто сеоског становништва повезано на јавни канализациони систем.

Укупно у 19 општина у Србији постоје постројења за пречишћавање отпадних вода (ППОВ), 14 са биолошким и пет са механичким пречишћавањем. Када се ова анализа посматра у односу на број становника који је прикључен на канализациони систем, стање у овој области је још више забрињавајуће, јер је само око 16 одсто становништва прикључено на ППОВ.


Овакве радионице су значајне јер окупљају људе из науке, струку и студенте који ће у бућуности решавати ове проблеме, рекао је Ђурица.

Како је додао, зато је важно да се млади подстичу да студирају и заштиту животне средине и друге области које имају везе с њом.

Елма Бјелица, заменица начелника Градске управе за заштиту животне средине, рекла је да ово јесу генарално актуелне, горуће теме.

Сви се ангажујемо колико год смо у могућности да дамо допринос у заштити животне средине. Мада није у надлежности Градске упораве за заштиту животне средине, увек се трудимо да подржимо овакве скупове и дамо допринос присуством и пружањем инфрмација и сазнања која имамо. Иначе, Градска управа за заштиту животне средине сваке године ради мониторниг површинских вода, искључво у летњој сезони, на јавним купалиштима.

Према Извештајима о здравственој исправности воде за пиће из јавних водовода и водних објеката института и завода за јавно здравље на територији Србије, у Северној Бачкој, проценат неисправних узорака према физичко-хемијским показатељима износио је од 42,2 до 48,4 одсто, у Западној Бачкој од 36,5 до 41,5 одсто и у Јужној Бачкој од 9,5 до 19,8 одсто. Када су у питању микробиолошки параметри, проценат неисправних узорака у Северној Бачкој био је у датом периоду од 9,5-13,3 одсто, у Западној Бачкој 9,5-17,5 одсто и у округу Јужна Бачка 5,5-8, одсто.

В. Црњански

EUR/RSD 117.3529
Најновије вести