Српски научник развио тест на корону, поузданији од ПЦР

ЛОНДОН: Истраживачи са Универзитета у Кембриџу, у чијем је тиму молекуларни биолог из Србије Филип Бошковић, развили су тест који ће брже и позданије од ПЦР да региструје вирусе и њихове варијанте и унапреди дијагностиковање и лечење ковида-19, али и других респираторних инфекција.
boskovic
Фото: Танјуг/видео

Пројекат је покренут у мају прошле године у Кевендиш лабораториј, а Бошковић, докторанд на Кембриџу, руководи делом истраживања који се односи на дијагностику САРС-КоВ-2, али и потенцијално других вируса, уколико је пацијент негативан на вирус корона.

Бошковић каже за Танјуг да је тим научника, у којем су и биохемичари, физичари, биотехнолози и машински инжењери, развили тест који је једноставнији и који ће ''покрити'' широк дијапазон патогена - вируса и бактерија који су узрочници упала дисајних путева и респираторног тракта.

Истраживање је покренуто како би се превазишао проблем који се појавио на почетку пандемије ковида-19 када се, указује Бошковић, показало да је недовољно ПЦР тестова и да су скупи због чега се масовно не раде у епидемијама сезонског грипа.

''Велики проблем је када је тест негативан, а морате да откријете узрок болести пацијента и одредила терапија лечења што значи да би требало урадити десетине тестова'', каже Бошковић којег уговор Универзитета са једном компанијом о заштити патента обавезује да за сада не открива детаље пројекта.

Указује на то да статистика показује да свако пето дете у свету умре од непознатог респираторног узрочника истичући да тај проблем надилази актуелну пандемију вируса корона.

''Много пацијената умре од упале плућа, а не зна се да ли је у питању вирусна или бактеријска инфекција. Када се зна шта је узрок болести, онда је лакше направити потенцијални лек који би зауставио вирус. Тако да ће овај тест бити користан и за дијагностику и за развој нових лекова'', истиче Бошковић.

Наводи да је тест осмишљен да буде адаптибилан и да може да се примењује и на нове сојеве вируса корона или било ког другог вируса, као и да се на тај начин брже и једноставније у исто време може да се прати више параметара.

''Садашњи тестови показују само да ли је пацијент позитиван или негативан, а можда је имао вирус и више није извор инфекције, али је због остатака тзв. генома вируса резултат теста позитиван'', објашњава Бошковић циљ пројекта у Кевендиш лабораторији, једној од најушпешнијих на свету у којој је, између осталог, откривена структура ДНК.

Додаје да се у другом делу истраживања научници покушавају да у геному вируса пронађу потенцијална места где би се деловањем одређених лекова зауставили кључни процеси за умножавање вируса.

''Покушавамо да циљано сагледамо структуре које се зову геквадриплекси и који се формирају у геному вируса и да у тој структури пронађемо места где потенцијални лек који може да блокира умножавање вируса. За вирусне инфекције вакцинација је најбољи вид превенције, али у случају бактеријске инфекције, тешко је циљано нападати вирус у односу на здраве ћелије.''истиче Бошковић и додаје да је тај део истраживања треба да помогне клиничарима у одређивању терапије за лечење инфекције.

Осим што је ангажован на том пројекту, Бошковић проучава живот на нано нивоу, односно, на милијарду пута мањем нивоу од оног који људско око може да визуелизује.

''Покушавам да стварањем нових технологија допрем до информација о биолошким системима које су до сада биле недоступне и да на тај начин правилно разумем биолошке системе у њиховом природном - физиолошком стању, али и у патолошким стањима односно разним обољењима“, објашњава Бошковић.

Каже да је већина научника у Великој Британији погођена пандемијом јер су готово све научне институције и универзитети били затворени током већег дела претходне године, осим Кевендиш лабораторије, која је, наводи Бошковић, радила и током епидемије шпанске грознице.

Главни проблем је, наводи Бошковић, што је пад БДП и скоро једногодишње потпуно затварање утицало на привреду и довело да смањења буџета за науку за око милијарду фунти.

''Економија Велике Британије је заснована на науци и било каква промена буџета за науку на дужи рок има негативне последице на економију јер што се више улаже у науку, више је иновација и потенцијалних технолошких открића. Брегзит и пандемија су имали двоструки негативан ефекат на науку и економију, али очекујемо да ће се то стабилизовати и да ћемо ускоро радити као и пре пандемије'', наводи Бошковић.

KEOPS
04.05.2021 • 20:33
Mladi naučnik je samo poreklom iz Srbije , a trnutno živi , radi i dopsrinosi svojim znanjem engleskoj nauci i ekonomiji . Proizvode koje će on i hiljade ljudi koji su poreklom s ovih prostora , a otišli su u svet da bi radili za veće pare ne doživljavamo više našima , jer oni svojoj otadžbini ne daju više ni znanje ni proizvod , ni porez . Kad će već jednom novinari prestati da svojataju ljude koji su otišli iz Srbije rade u bogatim zemljama i Srbiji ne doprinose ničim !!!!!!
Frida
05.05.2021 • 09:12
Taj test bi samo porušio kovid mit i zato sumnjam da će ikad zaživeti. Pa, ni PCR test ne bi trebalo da se koristi za potvrđivanje bolesti, a koristi se. i koristiće se još dugo, dugo, tj koliko im je potrebno da prave paniku i uvaljuju vakcine.
EUR/RSD 117.5730
Најновије вести