Нови медији и деца: Без друштвених мрежа до 13. године

У оквиру програма „Активни грађани – боље друштво: заговарањем ка сарадњи и демократском развоју Србије”, који реализује БОШ уз подршку Америчке агенције за међународни развој (USAID), одржана је конференција за родитеље „Деца у канџама медија”, а главна питања о којима се разговарало јесу зашто и када телевизија, штампа, друштвене мреже и остали медији нису сигурни за децу, као и шта родитељи имају са тим.
g
Фото: Pixabay.com

Извршна директорка „Пријатеља деце Србије” и новинарка Ива Ераковић указала је на забрињавајуће резултате анкете коју су спровели међу младима између 13 и 18 година. Према том исраживању, 45 одсто испитаника информише се на интернету,а  48,2 одсто њих признаје да није добило никакву обуку о безбедном коришћењу светске мреже.

– За разлику од нових, традиционални медији имају важан контролни механизам, што значи да садржаји пролазе какав-такав филтер новинара и уредника – објашњава Ива Ераковић. – Откад су се појавили интернет странице, блогови, онлајн новине, видео-игре, друштвене мреже, филтера више нема. То говори о двострукој одговорности, оног ко садржај одашиље у јавност и нас као прамаоца информације. Међутим, треба имати у виду да живимо у ери тешког конзумеризма и комерцијализације. Последње велико истраживање, које је 2018. спровео ЦЕПРОМ, показало је да је сваки десети текст о деци кршио Кодекс новинара Србије, у 39,71 одсто откривен је идентитет, у 33 одсто нарушено њихово достојанство, а затим пуштан непримерен садржај, који је на разне начине штетан за развој и интерес детета.

Како је тада утврђено, најзаступљеније теме биле су злостављање, несреће, насиље и наркоманија - око 56 одсто, а образовање и едукација тек око 10 одсто, што значи да је неупоредиво већа шанса да малолетници доспеју у медије ако су директно или индиректно актери инцидентне ситуације него ако су постигли запажене резултате у школи односно на такмичењу или иницирали неке позитивне друштвене акције. Деца, пише у истраживању, ретко кад гостују у централним информативним емисијама, а као саговорници се углавном не питају за мишљење или коментар о темама које их се тичу. О њима најчешће говоре одрасли, пре свега родитељи и представници државних институција. Врло често се злоупотребљавају зарад сензационализма, посебно у дневној штампи, а извештавање које их ставља доминантно у негативан контекст као крајњу последицу има и негативнију перцепцију деце у јавности, па се све чешће могу чути оцене да је данашњи подмладак проблематичнији него негдашњи.

Медијски балон родитеља је заправо простор у коме наша деца започињу живот, због чега је битно које канале одрасли гледају, какве радио-емисије слушају, какве новине уносе у кућу, на шта кликну на интернету, додаје Ераковићева.

Педагог и председница Школе за родитеље Јелена Холцер напоменула је да се родитељи много лошије сналазе у дигиталном свету него данашња деца, због чега немају увид у то шта их фасцинира и због чега.

– Када их питате зашто дозвољавају интернет у раном узрасту, а притом мислим на предшколски, они углавном говоре: „Па тако ће дете брже научити слова, лакше ће развити слух за енглески језик”. Успут мисле да ће га тако мотивисати односно уценити: “Добићеш таблет ако урадиш то што ти кажем”. Оправдана је и родитељска потреба за мало тишине и мира. Коначно, ово је технолошка ера, деца морају бити спремна. Међутим, чини ми се да интернет има много више негативних аспеката него позитивних - зависност, физички деформитети, мањи вокабулар, недостатак интеракције, губитак интересовања за реалан живот, где најбољи друг постаје таблет, изостанак комуникације у породици, бежање од стварности, недостатак емпатије и концентрације. Истраживање у београдским вртићима показује да је свако друго дете између четири и шест година или кратковидо, или гојазно, или има поремећај говора.

Психолошке последице деловања поменутих медија, каже, јесу да нема приватности, открива се идентитет, а оно што се постави на интернету остаје ту заувек. Из тога произлазе ниско самопоуздање код деце, осећање стида, угрожено достојанство, објективизација, за шта искључиву одговорност треба да сносе одрасли.

– Нису само медији криви за садржаје у којима туђа несрећа постаје мера наше среће. Не би то пласирали да немају толику циљну групу која прати ријалити програме и црне хронике. Тога има и у иностранству, али се не емитује пре 22 часа. Размислите какве слике деце постављате на Инстаграм, јер све то може сутра да се скриншотује, да буде на неким непримереним сајтовима, потпуно независно од ваше воље. Размислите о порукама које дајете, имајући на уму да се претерана сексуализација код девојчица и агресија код дечака несвесно толеришу на најразличитије начине. Родитељи су узори својој деци и у раном узрасту она желе то што им ви наметнете. Поставити повремено слику која говори о развоју вашег детета има смисла, још је боље ако га питате за мишљење, али у ограниченом опсегу људи – саветује Јелена Холцер.

Кључне ставке су контрола садржаја и дозирање времена.

– Прошлогодишњи модел који је смишљен у Аустралији, а онда преузет широм света, каже - без компјутера и телефона до треће године, без интернета до шесте, без игрица до девете, без друштвених мрежа до 12. Већ ове године је он преиначен и све је померено за годину навише зато што је примећено колико су лоши негативни ефекти раног упознавања деце са технологијом и светском мрежом – упозорава Холцерова.

Ништа не препуштати случају

– Међутим, није довољно да пребацимо канал, него да припремимо децу на време у коме ће сами имати одговорност за садржај који ће бирати – напомиње Ива Ераковић. – Исто тако важно јесте паметно бирати ваннаставне садржаје. Кад добијете папир за потписивање сагласности, морате знати да имате право да то одбијете, као и да се предомислите, и то без аргументације. То што је стигло из вртића и школе не значи да дете треба да буде део неког програма, а ако се прикључи било каквим снимањима и такмичењима, јако је важно да разговарате шта се тамо дешава. У последњој години имали смо низ несрећних догађаја управо у просторима за које би се подразумевало да су безбедни за децу.

         Слађана Милачић

EUR/RSD 117.2760
Најновије вести