ЛЕА И ЈА Папагај од главе до пете

У последње време често добијам коментаре на конто тетоважа.
lea i ja
Фото: А. Радловачки, Српски Итебеј 2010.

На пример, један колега ме је питао да ли ме мушкарци доживљавају и третирају на начин на који не желим (на шта је одговор - не). Недавно сам била на неком прегледу и лекарка је констатовала да сам јој у исто време и обична и необична; каже како имам нормалну фризуру (е, тето, ниси ти мене видела пре две-три године и више), прихватљиву дужину хаљине (тик испод колена), а опет сам, ето, сва тако ишарана...

А Леа је само одувек имала потребу да има све боје овог света на себи! Чак и кад није имала појма о тетоважама, цртала је фломастерима по рукама, лепила сличице из жвака и етикете са банана... Али и не само то! Нокти су такође увек водили неку своју политику, а сваки прамен косе је имао своју шналицу или, још боље, неку своју јефтину боју која се спирала и од зноја. Одећа је морала бити у цветићима, шареним неправилним или каквим год облицима, у што више слојева, дезена и стилова. Само дај!

Па су тако следили коментари да је шарена као папагај, као ускршње јаје, да се облачи апа-драпа. Једно време је, чак, пре одласка у школу, морала да добије „одобрење” од маме да ли сме тако обучена и нафрацкана (мада никад нашминкана) да изађе из куће.

На матури, по завршетку средње школе, Леа је остала без свог „пара”, тек тако, изненада, без објашњења. Касније се тек испоставило да је њен (тада као) најбољи другар „истриповао” да ће Леа доћи обучена као кловн и да ће га избламирати. (А Леу су иначе једва убедили да уопште и оде на тај догађај.)

И данас, док шетам с нормалном фризуром и прихватљивом дужином хаљине, јер свет одраслих и пословних толико од мене може да извуче, планирам нову тетоважу, надајући се да ће следећа мање да боли, мада знам да неће, и даље не излазим, не идем по фестивалима (рецимо, никад нисам била ни на Егзиту, да, добро сте прочитали), не крећем се онуда куда се то очекује од моје главе која је на себи имала и дредове и чирокану и четири боје и длаку дугу само три милиметра.

Можда ми бабе на улици коментаришу да сам сотона ’вако исцртана, али Леа је пресрећна што је у животу испунила бар ту своју потребу да увек (буквално увек) буде шарена! Од главе до пете.

Леа Радловачки

EUR/RSD 117.3269
Најновије вести