Како би објаснио исподпросечне резултате, пројектни тим државне матуре тада је напоменуо да би при тумачењу постигнућа средњошколаца требало узети у обзир да је пилотирање спроведено на почетку школске године, без било каквих припрема ученика, који су притом претходну завршили према моделу учења на даљину. Слабија мотивација, у поређењу са оном коју имају када раде контролне и писмене задатке – што се мерило временом утрошеним за израду и бројем задатака које нису ни покушали да реше – била је, кажу, очекивана, јер резултати пилотирања нису оцењивани, нити су утицали на крајњи успех.
Да се са истим проблемом не би сусрели у априлу следеће године, када ће иста група средњошколаца имати другу симулацију завршног испита, размишљало се о неким новинама. Према речима посебног саветника министра просвете Зорана Костића, прва је да се факултетским професорима проследи понешто из банке задатака за пилот-матуру, што би искористили приликом селекције бруцоша.
– Деца ће тако радити симулацију, али ће осетити типове задатака који ће им већ у јуну бити на пријемном испитима за упис на факултет – рекао је Костић на конференцији за медије.
Том приликом је објаснио како би учешће у пилотирању могло бити шанса не само да се „опипа” терен за улазак у високо школство већ и да се поправи оцена у дневнику.
– Након прегледања тестова, хајде да свима који су урадили добро дамо могућност поправка оцене – рекао је, додавши да такви ђаци не би морали накнадно да одговарају. – Они који нису, нећемо им ништа покварити.
Министарство просвете планира да у наредне три године тестира све процедуре и отклони недостатке како би државна матура постала улазница за упис на факултете на крају школске 2023/24.
С. М-ћ
