Зрењанинска штампарија претворена у дивљу депонију

ЗРЕЊАНИН: Штампарија „Будућност” доживела је судбину бројних зрењанинских фирми, несрећно приватизованих у првој деценији овог века.
s
Фото: Dnevnik.rs

Последње године рада овог графичког предузећа обележио је вишемесечни штрајк радника, који су негодовали због неисплаћених зарада, регреса, топлог оброка и путних трошкова, као и откази који су уследили убрзо након тога.

Радници су у то време тврдили да је већински власник зрењанинске штампарије, а то је била новосадска фирма „Стилос”, из погона изнео машине, полако остављајући за собом празне погоне. Уследио је већ толико пута виђен сценарио – стечај предузећа, а затим и банкрот.

Од тада, цео простор некадашње штампарије, који се налази у приватном власништву, напуштен је и запуштен. Иако на улазу пише да је забрањено бацање смећа, отворена капија мами неодговорне грађане да баш на том месту одлажу отпад. Тако је штампарија „Будућност” претворена у депонију, и то надомак најужег дела града. А онај у чијем је власништву овај објекат не предузима ништа, нити се оглашава овим поводом.

Иначе, две куће које се надовезују подигнуте су у различитом временском периоду. Старија кућа је она са раскошнијом фасадом, која је највероватније изграђена почетком осамдесетих година 19. века. Пространа парцела која се протезала до обале Бегеја прво је била у власништву породице Лехман, а од 1881. индустријалца Агоштон Напхолца. Он је у њој имао парну пилану и дрвару. Једно време се под закупом у овој кући налазила Мађарска краљевска пошта и телеграф.

После Другог светског рата куће су конфисковане, јер су биле у власништву Немаца. Касније је у њима смештена штампарија „Будућност”.

Грађевини би требало вратити првобитни изглед, јер представља једно од значајнијих остварења из стилске групе необарока. Потребно је уклонити све дозидане помоћне објекте, ослободити зграду од непримерене доградње и вратити јој функцију тако што ће се користити простори у њој, активирати капија и пролаз. Требало би да нови власник смогне снаге да обнови ову изузетно вредну кућу са свим декоративним елементима на фасади. Тиме би се знатно повећала и вредност амбијента ове улице која је тренутно веома неугледна и непримерена самом центру града и обали Бегеја, сматра историчар уметности Бојан Којичић из Завода за заштиту споменика културе Зрењанин.

Ж. Балабан

Пројекат „Зрењанин данас” реализовала је „Дунав Продукција”, а суфинансирао Град Зрењанин. Ставови у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.

EUR/RSD 117.5918
Најновије вести