Титељанин у легендарном квизу остварио дечачки сан

ТИТЕЛ: Двадесетседмогодишњи апсолвент права из Титела Јован Мишковић има необичан хоби. Воли да тестира своје знање тако што учествује у квизовима.
t
Фото: Privatna arhiva

То ради већ неколико година, а јавности је постао познат кад је прошле године освојио 109. циклус Слагалице и ушао у полуфинале суперфинала истог квиза. Јован каже да је квизове заволео као дечак, већ у основној школи, и да та љубав траје до данас.

Када сам био четврти разред, учествовао сам са другарима из одељења на једном телевизијском квизу знања и вештина. То је био мој први квиз и сећам се да сам тачно одговорио на свако постављено питање и да је водитеља зачудило како један дечак зна ко је написао Илијаду и има одговоре на нека озбиљнија питања. Након тога сам се такмичио у још неколико квизова, да бих касније, као бруцош учествовао у квизу Потера, каже млади Титељанин.

Учествовање у најпознатијем квизу у Србији, Слагалици, био је Јованов сан. Прича да је то чекао цео живот и да је гледање Слагалице у његовој кући обавезно, зато је дуго покушавао да се пријави. Сећа се да су га на прослави годишњице матуре сви другови из разреда питали када ће моћи да га гледају у легендарном квизу, и како је баш сутрадан, после тог питања, добио позив да дође на тестирање и припрему.

У том циклусу било је неколико нас, двадесетпетогодишњака, јер су тиме симболично хтели да обележе 25. годишњицу постојања квиза, али сам једино ја остао у такмичењу, освојио 109. циклус и касније наставио такмичење. Тако да сам са 25 година, на 25. рођендан Слагалице постао њен победник и могу да кажем да је то за мене било право остварење сна, истиче Мишковић.

По Јовановим речима, за квиз не постоји припрема. Једноставно, човек мора да гледа квизове, да има основно знање, али и да буде информисан.

Фото: Privatna arhiva

Личиш на једног из Слагалице

Да људи воле квизове и да их радо гледају потврђују и Јованове речи да су га након победе у Слагалици, осим његових суграђана, препознавали и у другим градовима.       

Углавном су ме заустављали на улици, на факултету, у мензи,  честитали ми и говорили да су навијали за мене…  Било је и смешних ситуација... Једном приликом, кад сам био у посети фамилији у Крушевцу, таксиста ми је рекао да јако личим на једног учесника Слагалице, а када сам му рекао да сам то ја, није могао да верује и убеђивао ме је како је то немогуће, јер је овај дечко о којем он прича из Војводине, а не из Крушевца. Требало ми је неко време да га убедим да се не шалим и да сам стварно из Титела, кроз смех говори Мишковић.


Много значи знање које такмичар има из основне и средње школе или са факултета, али то није пресудно. Ја сам своје гимназијско знање надоградио тако што сам читао о неким областима које су ме занимале, али доста тога можете да научите, на пример, пратећи спорт. Градове једне земље можете да запамтите због фудбалских клубова, заставе због репрезентација. Некада није све у знању и довољно је бити информисан. Неко ко чита новине знаће из које државе потиче актуелни папа или ко ће бити домаћин следећих Олимпијских игара. Зато мислим да свако може да учествује у квизу и да сви треба да покушају, а Слагалица је добар квиз баш из тог разлога што се не заснива све на општем знању, већ и на математици, логици, комбинаторици, рефлексима, истиче Титељанин.

Уз гледање квизова, Јован прати спортска дешавања, игра тенис, учи стране језике и завршава факултет. Како каже, поред Слагалице, волео би да поново учествује у Потери, јер у том надметању још није победио. Сматра да треба дати шансу новим лицима, тако да је одлучио да на следеће учешће мало причека. Млади Титељанин тврди да свако има шансу да покаже своје знање, само је битно да не постоји превелика трема и да нема страха од неуспеха, јер је само појављивање у квизу велики успех.

Срђан Кнежевић

EUR/RSD 117.5821
Најновије вести