Само подршка газдинствима сачуваће село

Газдинство Зоре и Душка Феђвера, који су се пре две деценије у Товаришево доселили из Вуковара, познато је по млечном говедарству.
Na farmi Feđver foto: T.Pačić
Фото: На фарми Феђвер има 70 крава на мужи и стотину телади фото: Т.Пачић

ТОВАРИШЕВО: Опстанак породичних газдинстава треба да буде у фокусу локалне самоуправе и државе, каже Зора Феђвер из Товаришева, да они који познају посао и имају почетни капитал остану да се баве пољопривредом и да не одлазе са села у потрази за неком другом врстом посла.

Газдинство Зоре и Душка Феђвера, који су се пре две деценије у Товаришево доселили из Вуковара, познато је по млечном говедарству.

- Пољопривредом се бавимо већ неколико генерација уназад и нико никада није био запослен у некој другој области. Сви смо се бавили пољопривредом, и то увек сточарством –  каже Зора Феђвер, која је уједно и председница Удружења сточара Општине Бачка Паланка. – Некада су то биле овце, једно време свиње и затим говедарство. Искључиво производњом млека се бавимо од 2004. године.

Расе крава које узгајају су холштајн-фризијска, а пре пар година су увезли и неколико млечних симентал грла из Аустрије. Производе млеко екстра квалитета, а годинама га откупљује „Имлек“. Феђвери производе јечам, луцерку и кукуруз који су потребни за исхрану животиња, и докупљују оно што треба, попут одређених витамина и концентроване хране.

Фото: Зора Феђвер фото: Т. Пачић

- Имамо 70 крава на мужи и око 100 комада подмлатка – веле наши домаћини. - Мушког подмлатка углавном нисмо имали, јер смо телад продавали за даљи тов, али сада то иде слабо. Нема заинтресованих купаца, кукуруз је тренутно скуп, а цена стоке мала и нико није заинтресован за товно говедарство.

Зора и Душко Феђвер говоре да се данас људи слабо баве говедарством чак и у њиховом селу. Врло је мало млађих људи који су остали да се баве пољопривредом, радије се одлучују да раде у оближњим фирмама и фабрикама. Многи који и крену да се баве било ратарставом или сточарством, одустају лако чим се појаве препреке у виду малих откупних цена или слабог приноса. А да би се успело, потребно је имати идеју и визију и борити се, истиче Зора Феђвер.

Њихов пример следе и њихова деца и унуци. Син је наставио породичну традицију бављења пољопровредом, те је задужен за ратарски део и производњу хране за стоку, док је ћерка дипломирани правник, тренутно посвећена спремању правосудног испита.

- Пољопривреда захтева развој и доста улагања – објашњава наша саговорница.  - Имамо и пример млађег комшије, који бави воћарством и повртарством. Он је имао основ и из тога је кренуо да се развија, улажући у механизацију и радећи константно. Има још таквих примера, али мало је то за оволико село.

Њихова фарма се налази на улазу у Товаришево, али део стоке држе и у оквиру свог домаћинства у самом селу. Механизација испред куће, као и уређено двориште породичног дома Феђвера, чак и случајном пролазнику ће одмах одати да се овде ради о вредним и педантним домаћинима.

Једина права вредност је рад -наглашава Зора Феђвер, а наставља њен супруг Душко. - Рано ујутро и увече је обавезна мужа крава, али остатак дана може да се организује тако да се нађе времена и за одмор и за породицу, а и дружење с пријатељима. Иако је посао напоран, није без позитивних страна. Све је ствар добре организације, то је најбитније.

Фото: На фарми 70 крава на мужи и стотину телади фото: Т.Пачић

Није лако када треба да их замени на пословима муже, храњења и чишћења штале. Тешко је, кажу, наћи раднике, а и краве не воле промене, па се науче да их увек иста особа храни, музе и брине се о њима. За унапређење механизације која олакшава и побољшава посао користили су бесповратне субвенције и кредите, али су и сами доста уложили.

За откупну цену млека, која је тренутно до 40 динара, кажу да је солидана, али би могла бити и боља. Откупна цена зависи и од одређених параметара, као што је масноћа млека, па када је она смањена, и откупна цена се снизи. То све утиче на пословање фарме, која доста новца мора да издвоји и за администрацију, механизацију, куповину потребних препарата, а потребно је и исплатити раднике који помажу на фарми. Зато им доста значи и премија по литру која им се исплаћује квартално, а помогну и субвенције по уматиченом грлу. Ипак, места за напредак има, па би се субвенције могле повећати, а било би добро покрити већи део и пољопривредног земљишта и стоке субвенцијама. Како кажу наши домаћини, већа подршка и ангажовање локалне самоуправе би посебно значили свима који се баве сточарством.

Текст и фото: Тијана Пачић

 

На фарми 70 крава на мужи и стотину телади фото: Т.Пачић
Зора Феђвер фото: Т. Пачић

 

Пројекат „Пером кроз Бачку Паланку” реализује Дунав Продукција, а суфинансира Општина Бачка Паланка. Ставови

у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.

EUR/RSD 117.3909
Најновије вести