Огла­ше­на про­да­ја пре­о­ста­ле имо­ви­не зрењанинског МИП-а

ЗРЕ­ЊА­НИН: Су­ди­ја При­вред­ног су­да у Зре­ња­ни­ну Је­ли­ца Ба­ко­вић огла­си­ла је пр­ву јав­ну про­да­ју по­крет­не имо­ви­не зре­ња­нин­ског пред­у­зе­ћа МИП у ли­кви­да­ци­ји.
1
Фото: Од ста­ре сла­ве оста­ли са­мо пе­ха­ри

Укуп­на вред­ност имо­ви­не ко­ја је по­ну­ђе­на на про­да­ју, а ко­ја је свр­ста­на у 101 став­ку, из­но­си 3.973.213 ди­на­ра. Нај­ску­пље став­ке на овом по­ду­гач­ком спи­ску су др­ве­ни хан­гар, про­це­њен на бли­зу 1,9 ми­ли­о­на ди­на­ра, и ха­ла пла­сти­фи­ка­ре, чи­ја је вред­ност око 1,5 ми­ли­о­на ди­на­ра.

За­ни­мљи­вост код ова­квих про­да­ја, ко­је сти­жу мно­го ка­сни­је од мо­мен­та про­па­сти фир­ме, је­сте да се на спи­ску на­ђу бу­квал­но му­зеј­ски при­мер­ци, пре све­га тех­ни­ке из 20. ве­ка. Та­ко је на про­да­ју по­ну­ђен ви­део- ре­кор­дер по по­чет­ној це­ни од 522 ди­на­ра, као и ком­пју­тер „пен­ти­ум“ по ис­тој це­ни. Има на спи­ску и те­ле­фон­ских апа­ра­та по 200 ди­на­ра, ра­зних сли­ка по це­ни од 522 ди­на­ра, али и огле­да­ла - јеф­ти­ни­јих и ску­пљих. На­рав­но, и сто­ло­ва, сто­ли­ца, мер­де­ви­на, по­ли­ца…

Ина­че, про­да­ја је ини­ци­ра­на по ту­жби ДДОР-а, као из­вр­šног по­ве­ри­о­ца МИП-а. Про­да­ја је за­ка­за­на за 29. ок­то­бар, у 10.40 ча­со­ва, у про­сто­ри­ја­ма овог про­па­лог пред­у­зе­ћа. Ка­ко је у пи­та­њу пр­ва про­да­ја, по­ну­ђе­на це­на не мо­же би­ти ма­ња од 60 од­сто про­це­ње­не вред­но­сти.

МИП је на­стао 1949. го­ди­не из при­ват­не бра­вар­ске ра­ди­о­ни­це „Енгл” и у по­чет­ку се ба­вио ис­кљу­чи­во бра­вар­ским по­сло­ви­ма, но вре­ме­ном је про­šи­рио обим де­лат­но­сти. Две де­це­ни­је ка­сни­је фир­ма се ин­те­гри­са­ла са По­кра­јин­ским гра­ђе­вин­ским пред­у­зе­ћем „Пи­о­нир”. Но­во­фор­ми­ра­на фир­ма, под на­зи­вом СО­УР „ГИК – Ба­нат”, функ­ци­о­ни­са­ла је све до 1989. го­ди­не. Та­да је МИП иза­šао из са­ста­ва Гра­ђе­вин­ско – ин­ду­стриј­ског ком­би­на­та „Ба­нат” и на­ста­вио је да по­слу­је као за­себ­но пред­у­зе­ће. Ра­ди­ло је ово пред­у­зе­ће на мно­гим објек­ти­ма, ка­ко у зе­мљи, та­ко и у ино­стран­ству - Не­мач­кој, Аустри­ји, Ру­си­ји, Па­на­ми, Ку­вај­ту, Тан­за­ни­ји...

Ком­па­ни­ја „Про­из­вод­ња Ми­ле Дра­гић”, вла­сни­ка Ми­ле­та Дра­ги­ћа, по­зна­тог срп­ског би­зни­сме­на и про­из­во­ђа­ча вој­не и по­ли­циј­ске опре­ме, за два ми­ли­о­на ди­на­ра ку­пи­ла је 70 од­сто дру­šтве­ног ка­пи­та­ла МИП-а, на аук­ци­ји одр­жа­ној у Но­вом Са­ду кра­јем ма­ја 2003. го­ди­не. Фир­ма ко­ја је бе­ле­жи­ла ве­ће рас­хо­де од при­хо­да про­да­та је из дру­гог пу­та, јер на пр­вој аук­ци­ји, у апри­лу исте го­ди­не, ни­је би­ло за­ин­те­ре­со­ва­них ку­па­ца. Имо­ви­на МИП-а, по про­це­ни Аген­ци­је за при­ва­ти­за­ци­ју, у то вре­ме је вре­де­ла 20,2 ми­ли­о­на ди­на­ра и ве­ро­ват­но је оту­да би­ла оба­ве­за ве­ћин­ског вла­сни­ка да у раз­вој фир­ме уло­жи де­вет ми­ли­о­на ди­на­ра. Ме­ђу­тим, но­вом га­зди ни­је по­šло за ру­ком да МИП вра­ти на ста­ре ста­зе сла­ве.

Пред­у­зе­ће МИП је, на­жа­лост, по­сле ви­šе де­це­ни­ја по­сто­ја­ња до­жи­ве­ло суд­би­ну ГИК-а „Ба­нат” и број­них дру­гих про­па­лих зре­ња­нин­ских при­вред­них ко­лек­ти­ва. Ње­го­ва ли­кви­да­ци­ја је про­гла­šе­на 2011. го­ди­не, јер ни­је успе­вао да из­ми­ри сво­је оба­ве­зе, док се ра­чун на­ла­зио у ви­šе­ми­ли­он­ској бло­ка­ди. Јоš та­да је об­ја­вље­на и про­да­ја не­по­крет­не имо­ви­не МИП-а, ка­ко би би­ла на­ми­ре­на по­тра­жи­ва­ња по­ве­ри­ла­ца.

Ж. Ба­ла­бан

Про­је­кат „Зре­ња­нин ак­ту­ел­но” ре­а­ли­зу­је Про­дук­ци­ја ДВП Ди­ги­тал, а су­фи­нан­си­ра Град Зре­ња­нин. Ста­во­ви из­не­ти у по­др­жа­ном ме­диј­ском про­јек­ту не из­ра­жа­ва­ју ну­жно ста­во­ве ор­га­на ко­ји је до­де­лио сред­ства

EUR/RSD 117.4829
Најновије вести