И у Бачкој Паланци се одувек говорило да су трговци „први људи”

У варошима калибра Бачке Паланке знало се говорити да су трговци први људи, односно да су се обогатили и онда када је свима доборо ишло, али да су знали да теку капитале и у времену криза, сиротиње, па и ратова када је све друго пропадало.
backa palanka, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Сами трговци кажу да су они увек делили судбину друштва, да су и трговине пропадале, а да је њихов занат за њих најлепши на свету. Не овако крупне речи о трговини и трговцима могу се чути и међу пензионисаним, углавном ветеранима трговцима у Бачкој Паланци који се једном годишње окупљају на дружењу.  Председник својеврсног одбора бивших трговаца Бошко Вуковић и његов сарадник Милош Попов кажу да су се ових дана по четрдесети пут окупили бивше пословође, трговачки помоћници, некадашњи шегрти и да су се уз евоцирање успомена, у стилу „све је некад било много боље“, уз иће, пиће и музику њих 60-так дружило. Реч је о запосленима у некада познатим овдашњим трговачким фирмама, односно ТП “Избор” кога више нема и некадашњем ДП “Подунавље”, а сада АД “Подунавље”. Какви би трговци били када за све, па и оваква дружења не би нашли спозоре! Помогли су им - веле да су пензије много мање него некадашње трговачке зараде - пекари, угоститељи, печењаре, поједини фармери, некада матична фирма “Подунавље”, али и локална самоуправа. Свакаквих дивана из прошлости могло се чути, анегдота којима су се смејали ономаде, па и саде, присетили су се упокојених колега, и све је било помало академски док весеље и музика нису превладали.  

Цела прича о историји трговине у Бачкој Паланци, а није било о томе речи на дружењу ветерана трговине у ресторану “Срем” код газдарице Симке, везује се за економски и административни развој. Књиге кажу да је од значаја било увођење скелског прелаза преко Дунава између Паланке и Илока 1740. године, 1765. године овде је изграђен велики магацин за прераду дувана. Почетком 19. века отварају се трговачке и занатске радње, а највећи број трговаца били су Немци и Јевреји. Аустроугарске власти су 1826. године дозволиле одржавање великих и малих вашара у Паланци. Средином 19. века ова варош постаје средиште жупаније, оснивају се новчани заводи, кредитна удружења, а крајем века и банке. Ипак, некако је историја признала да је трговина озваничена 1882. године када је основано Удружење трговаца и индустријалаца “Касина”. Овдашњу трговину поспешује и бродски саобраћај, а први воз је кренуо 1896. године. До Другог светског рата одржане су четири велике занатаско-трговачке изложбе.  Историја је записала да је међу трговцима преовладавала жеља за брзом и великом зарадом, па је између два светска рата знатно повећан број ситних трговачких радњи са мешовитом робом.

Фото: Сусрет пензионисаних трговаца, фото: Приватна рахива

Трговачка палата

Да су некада трговци били први људи у вароши сведочи и некада Управна зграда ДП  “Подунавље” у Варошком шору, сада Улици Краља Петра Првог на броју 9. Та зграда и сада припада АД “Подунавље”, али је централа премештена у други бјекат. Интересантно је да је ова зграда позната и као Палата Ресели, а грађена је око Првог светског рата у духу еклектике, са јаким утицајем јаке мађарске сецесије. Стручњаци кажу да су овај објекат старе архитектуре градили отац Карло и син Отмар Ресели (1893-1960), земљопоседници и трговци на велико.


Отварање великих радњи овде држава није дозвољавала, а трговцима су сметале и мере админстрације, односно максимизирање цена робе, што то се тумачило као покушај заштите сиротиње. Због мале куповне моћи становништва роба је нуђена на вересију уз камату од 20 до 40 одсто. У Паланци је 1934. године било регистровано 482 трговинске радње. До 80-тих година прошлог века трговинска делатност углавном је била под друштвеном контролом, а тада су већином за трговачким пултом у овдашњим радњама радили трговци са почетка приче из Ресторана “Срем”. Експанзија приватних трговина почније после осамдесетих, јер цифре јасно говоре. У Паланци је 1985. године било пет приватних трговина, 1990. године 190, 1993.године 208, 1996 године 356, а на крају прошлог века било је скоро 600 приватних трговинских радњи. Објашњење је да су многе фабрике пропале, а радници као спас видели отварање самосталних радњи, па добар део њих пропао, или једва  догурао до пензије. Некако у то време почињу црни дани за друштвену трговину. Готово да није било општине у Војводини која није имала општинско трговинско друштвено предузеће. У Бачкој Паланци поред “Подунавља” и “Избора“ постојала је и “Агровојводина”, у Челареву “Авала”... Катастрофа за друштвене трговине наступила је 1993. године у време астрономске инфлације која се и данас убраја међу рекордне у историји света. Тада су се овде затварале некада чувене продавнице као што је “Челик”, продавница металне галантерије, “Метал-стакло”, “Дуга” продавница боја  и  лакова, стовариште грађевинског материјала и огрева “Крека”, “Авала” у Старој Паланци”, “Босанка” у Новој Паланци, “Ауто - стоп”, у центру вароши продавница “Заставиних” аутомобила, књижаре у центру града, “Бамби” продавница за децу, као и у Узаној улици продавница за ловце и риболовце...   

Овде кажу да су после инфлације, прватизације у времену транзиције скоро све друштвене троговинске куће у Војводини пропале, или су одмах затворене, или су приватизоване, па затворене. Изгледа да је само овдашње “Подунавље” опстало и проширило своју делатност и повећало број запослених. Данас ово АД запошљава преко 600 радника у бачкопаланачкој општини, али и другим деловима Бачке, па и Баната. Кажу да је број продајних објеката у граду смањен, остављени су најрентабилнији, они на најбољим локацијама, а ова трговинска кућа овде се сматра за домицилну и најомиљенија је међу потрошачима.

Милош Суџум

Jovan
29.07.2019 • 16:06
Samo posle doktora i učitelja , ili možda d....i misle drugačije?!
Miodrag Miskin
30.07.2019 • 13:22
Gde je tu DUVAN pj Backa Palanla
EUR/RSD 117.5804
Најновије вести