Двојезично о првом српском просветитељу

СЕНТА/КАЊИЖА: Школска слава Савиндан у местима северног Потисја прослављена је у свим школама и православним храмовима, у част првог српског просветитеља и архијереја, светосавским академијама и празничним литургијама.
д
Фото: Dnevnik.rs

У Сенти и још неким местима одржани су и светосавски балови, а у Молу је Српска православна црква Свети Сава прославила храмовну славу. Српски културни центар „Стеван Сремац“ и Камерна сцена „Мирослав Антић“ приредили су Светосавску академију у Сенти. Химну Светом Сави извели су најмлађи чланови фолклорног ансамбла СКЦ „Стеван Сремац“, а освећење и резање славског колача обавио је парох Далибор Зарић.

Беседу о Светом Сави казивао је историчар професор др Борис Стојковски, рецитал су извели чланови дечије драмске групе КС „Мирослав Антић“, наступио је хор СКЦ „Стеван Сремац“, а целовечерњи концерт приредили су Српски хор „Бисери“ и тамбурашки оркестар „Лале са Мориша“ из Румунија.

У основним и средњим школама у потиским местима, где се настава одвија на српском и мађарском, о српском просветитељу се говорило на оба језика, па је тако било и у ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Кањижи, где је резање славског колача обавио протојереј Јовица Мојсиловић, уз учешће ђака, а у присуству просветних радника, родитеља и челника кањишке општине.

У Дому уметности у Кањижи Светосавску акадмеију су приредили Српска православна црквена општина и локална самоуправа општине Кањижа, а после славског обреда наступали су сестре Васкрсија и Дуња Ковачевић, хорови ученика из Кањиже и Новог Кнежевца,  хор „Серафим Саровски“ из Зрењанина, драмски уметник Микица Петронијевић из Београда и чланови културно уметничких друштава „Свети Сава“ из Кањиже и „Новак Радонић“ из Мола.

Текст и фото: М. Митровић

Драгољуб Збиљић
05.02.2020 • 13:33
Са захвалношћу Милораду Митробићу похваљујем овај његов извештај о прослави Сцветога Саве. Дуго сам радио у "Дневнику" као лектор, редактор најдуже а краће времее и као уреднуик фељтоан. Сећчам се и данас у пензији радо новинара Милорада Митровића. У приличном мору лоших, слабо писмених тескстова многих људи тамо, текстови М. Митровића служили су ми увек за одмор очију и одмор "црвене оловке". Јер, његове текстовее требало је само прочитати, готово без иједне речи исправке јер је одлично владао српским језиком, правописом, граматиком а и стилисстика текста му је биал врхунска.
Поздрављам га иако се готово никада нисмо испричали у директном сусрету, јер је био дописник који је ретко долазио у Редакцију.
EUR/RSD 117.5748
Најновије вести