„Добар дан домаћине“ у Сенти: Пољопривредници испунили салу

СЕНТА: Саветовање пољопривредника „Добар дан домаћине” почело је у Сенти, уз велико интересовање носилаца пољопривредних газдинстава из северног Баната, Бачке и Потисја.
savetovanje senta
Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

Око 400 пољопривредника испунило је салу Дома културе, да би чули предавања истакнутих стручњака и званичника, о актуелним темама. У име домаћина, Удружења пољопривредника Сенте и Пољопривредне стручне службе учеснике су поздравили Ференц Шоти и Милош Халгашев, а испред организатора директорка Департмана за ратарство и повртарство Пољопривредног факултета у Новом Саду проф. др Драгана Латковић.

Научно-стручно саветовање у Сенти је прво у низу који ће се наставити већ сутра у у Сремској Митровици, а потом још у пет места широм Војводине. Пољопривредни факултет, према речима др Драгане Латковић, почиње нову мисију у обраћању ратарима. Реализатор овог програма је Департман за ратарство и повртарство, уз подршку Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство, а обухвата теме које су усаглашене са удружењима пољопривредника и саветодавним стручним службама, које покривају овај регион. 

Стручњаци су дошли на ноге Сенћанима јер су Удружење пољопривредника Сенте и Савез аграрних удружења Војводине више година организовали долазак већег броја пољопривредника на саветовање „Добар дан домаћине” у Нови Сад. Према речима Драгане Латковић, Сента, Кикинда, Кањижа, Ада, Чока, Нови Кнежевац су познати ратарски регион, у коме је не тако давно била значајна агроиндустрија, доста тога се изменило, али је остала плодна земља која је, без обзира на власнике, дар природе који траје.

Наш је циљ да сачувамо и побољшамо наше оранице и да наши ратари остваре добар род, а исто тако и профит, нагласила је Латковић.

Како је додала, данас је теже него икада да се постижу високи приноси, јер се земља искоришћава без употребе стајњака, људски рад на заштити замењује се хамијским средствима која често штете и биљкама и човеку.

За разлику од продаје и трговине у историји, данас имамо конкуренцију од дотока робе која умањује цену рода нашим ратарима. Покушавамо да осветлимо најактуелније теме од значаја за ратаре. Иако је наша улога као научника да премостимо знање и искуства, ми се са поштовањем обраћамо сваком у агроиндустрији који у ратарима види партнера, а не само снабдевача сировинама. Ваш однос према гајењу пшенице, заправо показује да у млинарској индустрији имате ослонац и свог партнера, казала је Латковић.

Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

Сетвом уљане репице, која није једноставна, сада имате прилику да дате подршку и за рад фабрике за прераду ове уљане биљке.

Латковић је констатовала да у укупној пољопривредној производњи сваке године имамо све већу производњу од домаће потрошње и то је случај и у овом региону.

Наша порука је да користимо знање и повећамо производњу, а да државна администрација од коморског система до ресорног министарства обезбеди прераду и продају. По ономе што нуди Покрајинска влада, убеђена сам да ћете препознати мере подршке, нагласила је Латковић.


Следе нови конкурси

Окупљени паори су обавештени да су недавно објављени овогодишњи конкурси за набавку система за наводњавање, производњу у заштићеном простору, опремање сточарских фарми, противградне мреже, за пластеничку производњу, а наредних дана објавиће се и преостали од преко 25 покрајинских конкурса за подстицај аграру.

Пољопривредници су имали предавања о томе да ли је могуће предвидети биљну производњу у ери учесталије појаве сушних година, актуелном стању усева пшенице и уљане репице, конкурентности наших ратара у односу на фармере из развијених земаља ЕУ, рационалном коришћењу земљишта за интензивну производњу и употребу стајњака, као о обавезама газдинстава и правних лица у пријављивању сезонске радне снаге.


Помоћник покрајинског секретара за пољопривреду Владислав Крсмановић представио је подстицаје за пољопривреднике које даје Покрајинска влада, нагласивши да су све мере аграрне политике унапређене и квалитативно и квантитативно. Наставља се подршка младим пољоприврендим произвођачима, женама носиоцима пољопривредних газдинстава и пољопривредницима који раде у отежаним условима, где имају право на субвенције и до 70 посто.

Буџет за директна давања регистрованим пољоприврендим произвођачима је близу 1,3 милијарди динара, највећи у историји Покрајинског секретаријата. По неким мерама смо и за 50 посто подигли средства и увели неколико нових линија, као што је за опремање занатских пивара, као и опремање мини- погона за прераду меса и млека. За младе пољопривреднике у овој години определили смо 250 милиона динара, где форсирамо прераду и интензивну пољопривренду производњу, истакао је Крсмановић.

М. Митровић

EUR/RSD 117.5727
Најновије вести