„Дневник” у селу с именом и презименом – Младеново: Чим млади имају посла и деца се рађају

Уз Србе, Мађаре и Немце, у Младенову, селу бачкопаланачке општине, живи и неколико парова орлова белорепана и све бројнији шакали који се, како мештани кажу, рапидно размножавају јер су родитељи тих животиња веома брижни.
mladenovo1
Фото: Дневник (С. Шушњевић)

И док су током дана и вечерњих часова најактивнији људи, кад село утихне, шакали постају „главни” и с разних крајева села чопоративно се довикују, а кад и они ућуте, то значи да су кренули у лов! Али, оно што је најбитније, у тој мултиетничкој и мултиживотињској средини - сви живе сложно.

- Међуљудски односи су сјајни, и кад има неких кошкања, никад нису на националној основи - уверава нас председник Месне заједнице Младеново Слободан Манојловић, захвалан што смо дошли да пишемо о њиховом селу. - Поносни смо на такву ситуацију, а радо истичем да наша основна школа, која изгледа као нова а стара је 30 година, никад није била исцртана графитима!

Фото: Дневник (С. Шушњевић)

О заједништву, миру и толеранцији говори и податак да су основну школу, као и Дом здравља, Пошту и путеве, мештани сами изградили уз самодопринос за који су пуних 40 година издвајали по пет одсто.

- Зато се ’80-их најбоље и живело, све што имамо у селу практично смо сами изградили - објашњава секретар МЗ Миодраг Вајагић Бата. - Сад су сва села осуђена на то да зависе од буyета општине, покрајине, државе.

Фото: Дневник (С. Шушњевић)

Плакета за најхуманију жену у општини

Младеново има своју сеоску хероину - Љубицу Свитлицу која је до сада 56 пута донирала крв, што је чини најхуманијом женом у целој бачкопаланачкој општини, за шта је добила и плакету. Сретнувши је у центру, код чувеног платана испод ког свакодневно заседа „сеоски парламент”, расположена за причу рекла нам је да је с 19 година кренула у воде добровољног давалаштва крви.

Фото: Љубица Свитлица, фото: Дневник (С. Шушњевић)

- Моја мајка је имала соабраћајку, и у Врбасу је, захваљујући нечијој крви, остала жива што је све нас мотивисало да кренемо тим стопама - присећа се Славица, додајући да се у Младенову удала и да се нада да ће ту и скончати. - Никад нисам дала крв да бих нешто добила, мене чини сретном сазнање да је неко захваљујући мени остао жив, па нека је и у Африци.


Упркос томе, задовољни су и чињеницом да су последњих година у „нешто бољој ситуацији” јер само у Младенову имају око 200 радних места - у рециклажном погону „Гринтеч”, сеоској задрузи „Ловренац”, пилани, брикетари, фарми крава, продавницама, погону који ради кудељ,...

- Ове године ће, зато, око 25 деце бити рођено - додаје Вајагић. - Све је то последица тога што млади имају посла. Само радна места могу сачуати села. Међутим, у први разред ће кренути можда седам ђака. Иначе, забавиште нам је девастирано, пропало, пуцају зидови и тражимо решење, и мислим да ћемо то решити ове или следеће године. Наши предшколци морају да путују у друга места у вртић.

Фото: Дневник (С. Шушњевић)

По последњем попису, који изгледа одавно не важи, у Младенову живи око 2.700 људи, али у њему заистински не преспава ни 2.400 душа. Будући да је то место некад било чисто немачко, и звало се Букин, 1945. године колонизацијом из босанске Крајине, дела Хрватске и Црне Горе, населило га је више од 4.000 колониста, а како Манојловић тврди - и више!

- Партизани, борци, требало је да добију нешто од ондашње власти, а тамо одакле су дошли све им је било уништено, па су овде почели да живе живот који је њима изгледао добро и нормално, а тако је и било - објашњава председник МЗ. - Ипак, Младеново данас доживљава судбину свих села у Војводини и Србији. Некад је било доста радних места, ујутру је пет пуних аутобуса ишло у Бачку Паланку на посао, људи су стајали и гурали се, а данас ни пола аутобуса не напуне. Већина њих одлази одавде, нарочито они који су завршили факултет.


Борба око раја на земљи

Младеново има добар положај уз Дунав. До старог тока, односно до данашњег Дунавца, мештани имају километар, а до живог тока реке имају седам-осам. Цео део прекривен је шумом и води се као Специјални резерват природе. Најбоље је мрестилиште штуке у Војводини, има богато ловиште, али више нема ону пешчану плажу које памте старије генерације.

Фото: Дневник (С. Шушњевић)

- Сад Хрватска хоће да тај ток малог Дунавца буде граница, а не дај Боже да се то деси - каже председник МЗ Младеново Слободан Манојловић.

Ипак, рај за ловце и риболовце је на дохвату руке, па се, чак, дешава да прелазе и на хрватску страну, само по пиво и цигаре.


Осим „голе егзистенције”, млади траже и забаву у слободно време, што Младеново и нема баш да понуди. Спортски клубови се гасе, ФК „Будућност”, шаховски клуб „ Младеново” и Културно-уметничко друштво „Др Младен Стојановић” су успешни, док кошаркаши играју само летњу лигу јер немају спортску салу у којој би тренирали. Ипак, село има нешто што многа немају - аеробик за младе маме!


Млади револуционар и лекар-херој

Фото: Дневник (С. Шушњевић)

Младен Стојановић (1896-1942) био је лекар, хуманиста, учесник Народноослободилачке борбе, народни херој Југославије. Још као омладинац постао је активан револуционар и члан „Младе Босне”. Бесплатно је лечио сиромашне због чега је брзо постао популаран у народу. У сукобу са четницима рањен је у главу, након чега се опорављао, али на крају ипак био убијен заједно са осталим рањеницима.


- Једни смо од ретких села ове величине а које нема школску салу за фискултуру и то нам је ове године у плану да урадимо, обећано нам је од највишег врха власти - каже Манојловић. - Што се тиче осталих улагања, канализацију (г)радимо ко Скадар на Бојани, већ 12 година, а остало нам је још 40 одсто. Имамо добру подршку општинских власти и последње три године интензивно се ради, а мислим да ће за две године све бити готово. Такође, наш план је да у наредне три године урадимо реконструкцију водоводне мреже, јер је ова наша стара преко 50 година и имамо азбестне цеви, што само по себи све говори. Бунари се морају бушити на преко 300 метара како би се добила иоле добра вода, а сви које имамо углавном су на 180 метара.

Фото: Дневник (С. Шушњевић)

Истина, просторије Месне заједнице су једне од најлошијих које смо до сада посетили, а наши саговорници кажу да је у плану реконструкција и те зграде. У њој се, тврде, не може нормално радити, нарочито кад пада киша јер свугде прокишњава, али нама је у њој ипак било пријатно, пре свега јер су се домаћини својски потрудили да нас угосте, а потом и спроведу кроз село. Тако смо окусили и можда најбољи индекс сендвич, прави домаћи...

- Младеново је на бициклистичкој линији европских туриста и добро је што је у плану да се наш асфалт, који иде насипом, споји са Апатином и Бачком Паланком - прича Манојловић, додајући да би селу то много значило. - Ми имамо значајне манифестације. Једна је прве суботе фебруара, Зимски доручак у природи, а други је другог викенда августа, Дани колонизације, фестивал за који знају чак и у Краљеву!

Леа Радловачки

(Пројекат „Села Војводине - како се живи и како их оживети” реализује ДВП дигитал уз подршку Покрајинског секретаријаза за културу, јавно информисање и верске заједнице)

mira
25.08.2019 • 21:38
Sve je lepo napisano. Za Ljubicu Svitlica sve pihvale. Toliko puta dala krv. Vredna zena. Pozz od kone
EUR/RSD 117.6067
Најновије вести