Дивље свиње на нишану због афричке куге

НОВИ КНЕЖЕВАЦ / КАЊИЖА: На опасност од преношења афричке куге свиња из Румуније, на подручју Севернобанатског управног округа аларм за превентивне активности је укључен још крајем прошле године.
divlje svinje, Goran Bošnjak
Фото: Горан Бошњак

Поред мера које предузимају надлежне ветеринарске и инспекцијске службе, активирани су и ловци. Највише главобоље и одстрела дивљих свиња има у атару Новог Кнежевца, не само због опасности од афричке куге свиња, него и због штете коју ова дивљач наноси пољопривредницима у ловишту ЛУ „Емил Талијан” из Новог Кнежевца. 

Матични фонд дивљних свиња у атару Новог Кнежевца, који се простире на 13.000 хектара, процењује се на око стотину грла, а са назимади и прасади око 300 јединки. Председник ЛУ „Емил Талијан”, иначе, доктор ветерине Атила Агоштон каже да овдашњи ловци годишње одстреле 150 до 170 јединки. Претходне године када је одстрељено највише дивљих свиња новокнежевачки ловци су добили укидање ловостаја и ловили два месеца дуже, управо због чињенице да дивље свиње наносе огромне штете.

Агоштон напомиње да би ловостај на дивље свиње требало да ступи 28. фебруара, али очекује да ће лов бити дозвољен током марта и априла, те да ће у новокнежевачком атару популација ове дивљачи морати да се смањи испод 50 одсто. Утисак Агоштона је да је држава морала раније да предузме одговарајуће мере, а мишљења је да није питање да ли ће се афричка куга свиња код нас појавити, него када. Он подсећа да је овај талас заразе из области Кавказа почео да се приближава Европи још пре пет година.

- Само ригорозне административне мере на граници и ловци могу да спрече појаву афричке куге свиња - уверен је Агоштон.

У атару села на тромеђи наше земље са Мађарском и Румунијом, где се простире ловиште ЛУ „Кочоват” из Банатског Аранђелова, управник ловишта Душко Вранковић каже да немају израженију популацију дивљих свиња. Прошле године одстрелили су свега осам, а очекују да им ових дана дође инспекција због предузимања неопходних мера, с обзиром да се ловиште Кочоват директно наслања на границу са Румунијом.


Препливавају Тису

Због афричке куге свиња, на опрезу су у ЛУ „Капетански рит” које окупља ловце из насеља кањишке општине, али управник ловишта Душан Нићифоровић предочава да су дивље свиње присутне углавном у стаништима крај Тисе у атару Кањиже, затим у атарима Мартоноша и Хоргоша, а да их нема у атарима Велебита, Орома и остатку општине. 

- Колико има дивљих свиња на нашем терену нико тачно не зна, јер се  крећу ноћу у кругу од 40 до 50 километара, тако да никада не знамо шта нам у атар долази а шта из атара одлази- предочава Нићифоровић. - Дивљих свиња је некада више, некада мање, тешко је то контролисати на терену. За протеклу сезону, када смо планирали одстрел 40 дивљих свиња сви су мислили да је то превише, да није случајно грешка, али се испоставило да смо до сада одстрелили 36. Некада их нема, али дешава се да преко Тисе препливавају из Баната. Рибари нам често јављају када нам из Баната доплива или са наше бачке стране отплива крдо свиња.

Нићифоровић наглашава да је свакако добро, што су мониторинг и испитивања која су до сада вршена, показали да су одстрељене дивље свиње биле здраве и месо је коришћено за људску исхрану.

- Баш током прошле недеље смо имали одстрел дивљег вепра од 120 килограма и испитивања извршена у Ветеринарском институту у Суботици су потврдила да је све у реду - каже Нићифоровић.


- Имамо матични фонд од 20 дивљих свиња и према ономе што се очекује, требало би тај биолошки ниво да преполовимо. Ми не можемо да спречимо да дође до заразе, али можемо да предузмемо оно што се од нас очекује. Дивље свиње су у покрету, па би заразу у своје двориште могли на обући да донесу и људи који излазе на своје њиве. Код нас се дивље свиње највише јављају уз границу у потесу Кочоват према Врбици - објашњава Вранковић. 

У ЛУ „Перјаница” из Мокрина такође су спремни за наставак одстрела дивљих свиња, али према речима председника Богице Божина, у њиховом ловишту, које обухвата 15.000 хектара, дивљих свиња нема у већем броју. У насељу Војвода Зимоњић код Кањиже још је у свежем сећању догађај од октобра 2017. године, када је кроз село изненада у јутарњим сатима протутњало крдо од четрдесетак дивљих свиња. Нико у селу тада није остао равнодушан, нити је сусрет са бројним крдом које су предводили снажни вепрови био пријатан за неколицину мештана, а на сву срећу крдо се разишло и није се враћало.

М. Митровић

EUR/RSD 117.5773
Најновије вести