Могерини наслеђује Хана?

БРИСЕЛ: Да ли ће се Федерика Могерини убудуће бавити питањем европских интеграција Србије, уместо дијалогом Београда и Приштине - питање је подстакнуто најновијим, засад незваничним, информацијама да је италијанска политичарка међу потенцијалним именима за састав нове Европске комисије, који ће њена шефица, Урсула фон дер Лајен, саопштити почетком следеће седмице.
Mogerini Federika/Fonet
Фото: FoNet

У опцијама за кандидата који ће водити политику проширења помињу се, засад, Мађари, Словенци и Белгијанци, као и досадашња шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини. 

Према незваничним информацијама Тањуга у Бриселу, Мађарска је заинтересована да добије портфолио који се односи на проширење.

Међу могућим опцијама помиње се и словеначки кандидат за комесара Јанез Ленарчич, али и досадашњи шеф белгијске дипломатије Дидије Рејндерс. 

Будимпешта је врло јасна у својој позицији да жели да види убрзани процес приступања Западног Балкана ЕУ.
Шеф мадарске дипломатије Петер Сијарто у више наврата је потенцирао да би Србија требало да уде у ЕУ пре 2025. године. 

На руку Словеније, али и Белгије, иде чињеница да комесар задужен за проширење не би требало да долази из земље која се граничи са земљама ангажованим у том процесу. 

Поновна кандидатура досадашњег комесара за преговоре о проширењу Јоханеса Хана довела је и до спекулација да би он могао да поновно добије исти мандат.

У Бриселу то коментаришу као ”не немогуће, али мало вероватно”. 

Истовремено, помињање Федерике Могерини као будућег италијанског комесара поставило је питање да ли ће досадашња шефица ЕУ дипломатије наставити да се бави Западним Балканом, али овога пута с места новог комесара. 
Италија и Велика Британија су једне земље чланице које до овога тренутка нису одставиле свој званични предлог за новог комесара.

Док званични Лондон каже да због оцекиваног Брегзита ни неће слати човека у Брисел, нова владајућа коалиција у Италији би у наредним сатима требало да одлучи ко ће је представљати у Комисији. 

У опцији су одлазећи председник Европске централне банке Марио Драги, некадашњи премијер Италије Паоло Ђентилони и Могерини. 

У Бриселу указују на чињеницу да Италијани вероватно претендују на неку ”вишу позицију”, односно на комесара задуженог за област, која се оцењује као ”важнија и атрактивнија” од политике проширења. 

Тако је бугарски премијер Бојко Борисов још у јулу одбацио идеју о именовању бугарске политичарке и економисткиње Кристалине Георгијеве на позицију нове шефице ЕУ дипломатије, уз коментар да у наредном периоду државе Западног Балкана ”вероватно неће бити позване да се прикључе ЕУ и да це Албаници, Косовари, Срби и Македонци реци да због Бугарке нису напредовали”.

Борисов је уместо тога затражио ”смислену” позицију за будућег бугарског комесара Марију Габријел. 

У овом тренутку није познато ни у ком формату ће политика проширења бити заступљена у новој Европској комисији.

Последњи комесар задужен искључиво за проширење био је Оли Рен. 

Његов наследник Штефан Филе је добио мандат који је укључивао и политику суседства док је управо одлазећи Јоханес Хан задужен за ”преговоре о проширењу” и политику суседстава. 

Будућа председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен би свој предлог комесара и њихових задужења требало да представи 9. или 10. септембра. 

Након тога у септембру и октобру сви предложени комесари, укључујући и новоименованог шефа ЕУ дипломатије Жозепа Борела, наћи ће се у дебати пред Европским парламентом који би требало да да и коначно ”зелено светло” за формирање и почетак рада нове Комисије планиран за 1. новембра 2019. године. 

EUR/RSD 117.6117
Најновије вести