Мотоциклисти Олдтајмер клуба Бечеј – Нови Бечеј нижу успехе

Некако у сенци других спортова два Бечеја крај Тисе, мотоциклисти Олдтајмер клуба Бечеј – Нови Бечеј ове сезоне, мада наступају само са тројицом такмичара, бележе запажене резултате у категорији мото класик.
motori 11
Фото: Атила Силађи, Золтан Беркеш, Милош Боја, Горан Тајков и Карољ Кењереш, фото: Приватна архива

То је био повод да председник клуба Атила Силађи одржи конференцију за представнике медија.

- Половина је такмичарске сезоне, а многи у два Бечеја и не знају да име њихових градова у земљи и иностранству проносе наши мотоциклисти - наглашава Атила Силађи. - Повод за актуелно дружење је изванредан успех наших такмичара минулог викенда на Првенству Србије дуж стазе Берановац крај Краљева. Карољ Кењереш је био убедљиво први у класи до 50 кубика, где је Горан Тајков освојио четврто место и донео важне бодове па смо тренутно другопласирани у екипној конкуренцији. У класи до 250 кубика првим местом и победничким пехаром окитио се Золтан Беркеш. Велику захвалност за остварене резултате дугујемо нашем ментору, ветерану мото спорта некадашње Југославије и Европе Миклошу Боји.

Неуморни председник Атила Силађи додао да је Олдтајмер клуб Бечеј – Нови Бечеј релативно млад клуб оформљен 2012. године, а тек су лане обезбедили тамичарску лиценцу у мото класику и учествују на такмичењима домаћег и међународног карактера. Као млад клуб нико није очекивао да ће бити овако успешан, а победнички менталитет стигао је с ангажовањем искусног Кароља Кењереша из Суботице.

- Мој клуб у Суботици се распао, па сам изабрао Бечеј да ми буде нова средина, јер ми се допало како раде, а ту је и мој вишедеценијски пријатељ Миклош Боја - појашњава Карољ Кењереш како је стигао крај Тисе. - Уз то, лане и преклане сам освајао прва места у класи до 50 кубика на првенству Србије и Алпа Адриа купу. Водећи сам на половини такмичења у оба такмичења, па имам прилику да тријумфујем на крају, што би ми, због победничког хет-трика, донело највеће признање Мото савеза Србије - Златну кацигу. Има још трка и мораћу да се потрудим да остварим циљ, како не би прошао као мој пријатељ Миклош Боја, коме је почетком осамдесетих година прошлог века измакао такав успех. Али, ево после четири деценије Бечеј ће, потрудићу се, дочекати да крај Тисе стигне Златна кацига.

Дружење с новинарима  одржано је у дворишту породичне куће Золтана Беркеша, где су прво испред радионице постројени двоточкаши, а пошто су их мајстори мото спорта узјахали и почело је шкљоцкање фотоапарата и зујање камера.

- Можда смо преузели велику обавезу на себе ове сезоне, јер се такмичомо, поред првенства Србије, на шампионату Мађарске, где смо првопласирани, и на Балканском првенству, где смо, као у нашој држави, другопласирани, а ту је и Мани куп у Мађарској, па Евро куп... Минули викенд ми је донео много брига и на крају радост. У првој трци сам био први, али сам у другој морао да одустанем због квара на мотору до 125 и 250 кубика. Један проблем смо релативно брзо решили, али око другог смо се до касно у ноћ мајстор Мики Боја и ја борили и изборили. Оспособили смо мотор, али сам морао да стартујем са последње позиције. Мада сам тиме био хендикепиран, возио сам доста добро по тешкој стази, јер је дувао ветар и падала киша, први прошао кроз циљну равнину и освајањем пехара и бодова за клуб све наплатио-  задовољан је Золтан Беркеш.

Иако по годинама није најмлађи, Горан Тајков по возачком стажу јесте и задовољан је освојеним четвртим местом, које је донело бодове клубу за другу позицију у екипном пласману.

- Знајући какве сам све проблеме имао са мотором и да сам дуго био последњепласирани на стази, задовољан сам освојеним четвртим местом. У мојој класи је Карчика неприкосновен, а за мене је прво место Золике изузетан успех, јер је било питање да ли ће уопште учестововати, а онда захваљујући мајсторству Микике Боје не само да је учествовао, него и победио. Ја не одлазим на међународне трке, али како нам је кренуло, ко зна – казао је Горан Тајков.

Слуша далеко млађе колеге Миклош Боја, који је две деценије у континуитету возио по свим стазама некадашње Југославије и широм Европе.

- Драго ми је да је мото спорт васкрсао у Бечеју. Покушавам своје богато знање и искуство да пренесем млађима. Радим техничке ствари, а и саветујем, па ме, искрено речено, не изненађују актуелни успеси. Поносан сам на Золику како све што га саветујем реализује на стази током трке и није чудо да побеђује - искрено вели Миклош Боја и додаје. - Мото спорт је изузетно скуп, почев од мотора, преко резервних делова, уља, бензина, до одлазака на такмичења и смештаја у хотелима. Потребна нам је помоћ, а ње нема. Све се ове реализује на ентузијазму, а то није добро. Системски треба решити питање финансирања мото спорта.

Сви су се сложили да им је проблем и тренинг. Немају стазу где могу да тестирају своје моторе, да стичу рутину пред трку. У Европи је то друга диманзија. Стазе за тренинге су као за формулу један, из буyета добијају средства за рад и такмичење. Бечејци се сналазе како знају и умеју.

За сада је Петроград из Зрењанина водећи у екипном пласману првенства Србије са 70 бодова, Бечејци имају 63, а први пратиоц десет мање у конкуренцији седам клубова, од којих су четири из Војводине.         

В. Јанков

EUR/RSD 117.5120
Најновије вести