Емил Роцков: Победа је најбољи одговор на неправду

НОВИ САД: За многе неочекивано се овог пролећа Емил Роцков нашао на голу Војводине. Тренер Драган Ивановић, на предлог Саше Тодића, донедавног учитеља чувара мреже Новосађана, указао је поверење 22-годишњем младићу пониклом у Вошиној школи, а Емил је шансу умео да искористи.
Emil-Rockov1 FK Vojvodina
Фото: fkvojvodina.rs

Ивановић је у међувремену отишао, баш као и његов наследник Александар Веселиновић, а Роцков је остао последња брана гола црвено-белих, па је то и данас када тим предводи тренер Радослав Батак. Уз све то, један је од најстандарднијих првотимаца и заслужено израста у љубимца навијача.

Одличну форму је потврдио и у утакмици с Радничким из Ниша, сусрету који је изазвао пуно полемике у јавности, нажалост не због игре неког од играча, већ због начина на који је (не)правду делио арбитар Пипер из Чачка.

- Утакмица је била таква каква је била, веома тврда и јако тешка - рекао је Роцков. - Успели смо да, и с играчем мање, останемо непоражени и такав исход доживели смо као победу, јер смо готово сигурно обезбедили играње у Европи. Фудбалски гледано, сусрет је био изразито напет и било је важно да одржимо концентрацију током свих 90 минута. У томе смо успели и одрадили оно што је било до нас.


Звезди и Партизану – не!

Интересантан је био одговор Емила Роцкова на наше питање да ли би, у случају да добије понуду Црвене звезде или Партизана, прешао у редове тих клубова.

"Не! Навијач сам и дете Војводине и, када бих и имао понуде из београдских клубова то не видим као нешто што би било спортски од мене да учиним. Никада нисам ни маштао о тим екипама и када бих направио такав корак била би то нека врста издаје. Не желим у Србији да напуштам место где сам добродошао и где осећам да сам вољен, а баш тако ми је у Воши".


О суђењу се највише причало после утакмице и још увек се прича. Како сте га ви доживели?

- Искрено, још од времена када сам играо за омладинце гледам такве ствари. Настојим да се из њих искључим и да их не коментаришем, јер се не дотичу самог терена. Видим једино 22 играча на травњаку и једну лопту и на то сам апсолутно фокусиран, а расправа с арбитром за мене је беспотребно трошење енергије. На неправде најбоље је одговорити победама, а гледам да ме остале ствари не омету у мом послу - ни судије, ни противнички навијачи. Мислим да је то један вид испољавања снаге појединца и на тај начин се борим с таквим видом проблема.

Један сте од најстандарднијих играча Војводине овог пролећа. Ваша форма не варира и утисак је да вам и саиграчи потпуно верују. Постоји ли то нека ваша тајна за голмански успех?

- Нема ту никакве тајне. Пуно сам радио током година, не само зимус на припремама у Будви. Осећам да сам изашао на прави пут, после низбрдица и узбрдица с којима сам се неминовно суочавао у досадашњој каријери. Уз то, код куће сам, јер тако доживљавам Војводину, гладан сам нових утакмица и остваривања циљева које свакодневно пред себе постављам и то ми, уз напоран свакодневни рад, највише помаже у одржавању форме. Било је и турбуленција, оличених у повредама, можда и у краткотрајним сумњама, али сам успео да их пребродим. У томе велике заслуге имају тренери, стручни штаб, саиграчи, као и навијачи Воше. Реалтивно сам задовољан својим учинком, јер увек могу да будем бољи и да примам много мање голова.

Када је о примљеним головима реч, следи вам сутра сусрет с екипом Вождовца, тимом који вам је недавно чак четири пута затресао мрежу у првенственом дуелу?

- Утакмице с овом екипом су увек специфичне, посебно када се играју на њиховом терену. Ту мислим на вештачку подлогу на којој овај тим игра и на

коју ни један од наших суперлигаша није адаптиран. Можда то и није потпуно у складу са фер-плејом, али то нам јешто нам је. Прошли сусрет, када сам четири пута вадио лопту из мреже, не сме да буде типичан за Војводину, због квалитета који поседујемо, још мање због традиције коју има наш клуб. Припремамо се да покушамо у среду да се искупимо, никако да се реванширамо, односно да докажемо да ривал није бољи тим од

нас.

Наравно да бих волео да једног дана одем у иностранство, јер у фудбалу у Србији постоји плафон, граница изнад које не може да се иде. Одлазак у иностранство представља пробијање тог плафона и то је нешто чему стремим, као и сваки млад играч

Ваше добре одбране су неминовно заголицале машту многих клубова, па се могу чути гласине да на тржишту постоји све веће интересовање за вас?

- О томе ми је тешко и да размишљам. Циљ ми је био да браним за први тим Војводине, а сада желим да у клубу оставим значајнији траг. Свестан сам да је једна полусезона недовољна да бих у томе успео. С гласинама нисам упознат и мој клуб је зато најпаметнији у размишљањима на ту тему. Наравно да бих волео да једног дана одем у иностранство, јер у фудбалу у Србији постоји плафон, граница изнад које не може да се иде. Одлазак у иностранство представља пробијање тог плафона и то је нешто чему стремим, као и сваки млад играч. Још увек не знам када ће доћи право време да повучем тај корак, за сада размишљам једино о Војводини и желим да са саиграчима на најбољи начин завршим ову сезону - јасан је Емил Роцков.

Александар Предојевић

EUR/RSD 117.5101
Најновије вести