Следи завршница 57. Дневниковог турнира у малом фудбалу

Далеко од репрезентативног сјаја поткрај прошлог века, али са јасно означеним правцем за повратак на ниво 80-их година, Дневников турнир у малом фудбалу приближио се циљу свог 57. издања.
dnevnikov turnir
Фото: Dnevnik.rs

У дане викенда планирани су и преостали сусрети, најпре полуфиналног дела у суботу, потом и финални мечеви у недељу, у пет старосних категорија у мушкој конкуренцији и два узраста у конкуренцији дама. Уз најверније поштоваоце Дневникових изазова, после двогодишње паузе, на трибинама мале дворане Спенса срећемо и некадашње јунаке лоптања под кровом хале Новосадског сајма, где су својевремено нове карике у ланцу традиције турнира ковали мајстори малих терена из свих крајева некадашње нам заједничке државе. Међу њима и један од најбољих играча у историји Новог Сада Нинус Несторовић, који је дебитовао у саставу јуниорске екипе Металорада, пре 41 годину.

– Истрчали смо на Б терен на Сајму, а поверење ми је указао велики мајстор малог фудбала Мирослав Хома – присећа се Несторовић. – У међувремену, одиграо сам много сјајних утакмица на турниру, са и против многих великих играча. Препуне трибине, потези и голови за памћење. Беки, Мане Радиновић, Дуле Далтон, Петрика, Васа Орловић, Гера, Дрча, Марио Гајић, Веско Фемић, Јововић, Дуда Савић, Лабуд, Тибика Цимбал, браћа Рашиован, Ракоњац, Диме, Иванчић, голмани Билке, Башке, Зена, Димитров... Драго ми је да је турнир васкрсао. У полуфиналу играју и двојица мојих колега из царине, двојица сјајних играча: Милан Чичић и Ђорђе Целин („Макс-бет”). Са Миланом делим исту канцеларију, исти радни сто... Кажу људи да ништа није случајно! Част њиховим супарницима из Скајоптике, али ја ћу бити уз моје колеге. Хвала вам што сте се и мене сетили. Искористићу прилику да позовем Новосађане да испуне трибине до последњег места! Нека победи фудбал. Нека победи традиција! – искрено и без патетике завршио је Несторовић.

Свако сећање, које би да следи Несторовићев поглед у 80-те значио би и основ веровању да је Девников турнир потребан новосадским спортским садржајима. У шали, наш саговорник рече да турнир има вредност и мимо спортских димензија као препознатљиво обележје Новог Сада, уз историјско наслеђе Петровардинске тврђаву и сјај лепоте Новосађанки. Његово мишљење дели и фудбалски боем тога времена, некадашњи „канаринац“ са Детелинаре Зоран Белужић.

– Играо сам на турниру заједно са Зораном Марићем и нашим заједничким пријатељима – сведочи Белужић. – Прелепо је то искуство било, незаборавно до данашњих дана. Стигнемо до четвртфинала, одиграмо за десетку и изгубимо на пенале, а сви честитају нама на утиску, без обзира на коначан негативан скор. Гледаоци су умели да препознају вредност. У терминима децембар-јануар Дневников турнир је био основна тема друштвеног и спортског живота Новог Сада, али не само нашег града. То је било најмасовније спортско такмичење у Југославији. Хоћу да верујем да је могуће вратити добар део атмосфере и некадашњег сјаја. Мада, искрено, недостајаће ми сајамска атмосфера.

На основу искустава у прелиминарном делу такмичења могуће је наслутити и фаворите у завршници. Уз већ поменуте Чиића и Целина, Макс-бет се ослања на вредности Губеринића и Томића, на пример, Скајоптика има поверења у Паповића, Симића, Нецера Илића, Јаковљевића, док ћемо у другом полуфиналу Цирих Бач и Код Дуче – ММ Браћа Милановић поздравити Маринковића, Ачанског и српског репрезентативца Поповића с једне и Маринковића, Ачанског, Бодроњија с друге стране терена.

Што се млађих категорија тиче, изненађење или не, тек уз победу петлића РФК Нови Сад 1921, против вршњака Војводинине школе са 3:1 и кадетска екипа је пласманом у полуфинале демонстрирала вредност лоптања на детелинарској Бикари. Стечено самопоуздање Детелинараца у суботу ће тестирати млади са Лимана.

Такмичење у дане викенда мајсторијама у баратању лоптом оплемениће и девојке, а носталгиним присећањима ветерани ће успоставити копчу са вредностима времена прошлог. 

Л. Бакмаз

Фото: приватна архива

EUR/RSD 117.3529
Најновије вести