Заклетва посланика увод у избор нове владе

Скупштина Србије требало би до уторка, 4. августа, да оконча своје конституисање јер тада истиче Уставом предвиђен рок од 30 дана од када је РИК објавио укупне резултате избора.
Skupstina Srbije/R. Hadzic
Фото: Дневник/Р. Хаџић

Заседање ће заказати председница парламента из прошлог сазива Маја Гојковић, а по неким најавама, оно би могло бити одржано у петак, 31. јула, док други типују да ће новоизабрани парламентарци заклетву положити у понедељак, 3. августа. Скупштина ће бити конституисана потврђивањем мандата најмање две трећине посланика, а од тог тренутка престаје мандат протеклом сазиву парламента. Парламентарци ће свечани чин полагања заклетве обавити под заштитном маском и с рукавицама. Од тренутка када скупштина буде конституисана, почиње да тече рок до 90 дана за фомирање нове владе Србије, мада је председник Александар Вучић најавио да би то могло уследити знатно раније, крајем авугуста, или у првим данима септембра.

Скупштина ће бити конституисана потврђивањем мандата најмање две трећине посланика, а од тог тренутка престаје мандат протеклом сазиву парламента

Републичка изборна комисија је 15. јула донела Одлуку о додели мандата народним посланицима. Мандате су добили кандидати са седам изборних листа, од којих четири представљају националне мањине. Изборна листа „Александар Вучић – За нашу децу” добила је 188 мандата, односно двотрећинску већину у парламенту. Следи изборна листа „Ивица Дачић – СПС–ЈС – Драган Марковић Палма” с 32, а изборна листа „Александар Шапић – Победа за Србију” добила је 11 мандата. Листа „Савез војвођанских Мађара – Иштван Пастор” добила је девет мандата, док је изборна листа „Академик Муамер Зукорлић – Само право – Странка правде и помирења (СПП) – Демократска партија Македонаца (ДПМ)” освојила четири мандата. По три посланичка места припала су листи „Албанска демократска алтернатива – Уједињена долина” и „СДА Санџака – др Сулејман Угљанин”.

Од тренутка када скупштина буде конституисана, почиње да тече рок до 90 дана за фомирање нове владе Србије

У првој петорки на листи СНС-а били су и, често спомињани као кандидати за премијера, министар пољопривреде Бранислав Недимовић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, и готово са сигурношћу се може тврдити да они неће сести у посланичке клупе већ ће бити део извршне власти. Претпоставља се да ће се посланичке функције одрећи и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић и министри Милан Кркобабић и Расим Љајић. Тако ће у скупштинске клупе сести ветерани из редова напредњака Александар Мартиновић, Владимир Орлић, Александар Марковић, Верољуб Арсић, Владимир Маринковић, Марија Обрадовић, Сандра Божић, Игор Бечић, Владимир Ђукановић, Зоран Драгишић, Милован Дрецун, Маријан Ристичевић, Миодраг Линта. У парламенту је место резервисано и за бившег министра, директора Београдске филхармоније Ивана Тасовца. Биће и много нових лица, попут Стефана Кркобабића и Лава Григорија Пајкића. У парламенту ће бити и један од лидера ПСС-а Драгомир Карић, Ђорђе Комленски (ПС), стандардни двојац СПО-а Александар Чотрић и Александар Југовић. Посланичка група СНС-а има око 160 посланика, а сходно коалиционом споразуму, ПУПС-у је припало девет мандата, СДПС-у осам, Покрету социјалиста и СПО-у по три и Покрету „Снага Србије” и СНП-у по два. Остаје да се види да ли ће Миленко Јованов остати у Скупштини Војводине, или ће прећи у републички парламент.


Досадашња опозиција остала испред врата

У наредне две недеље требало би да буде познато ко ће, осим коалиције окупљене око СНС-а, бити позван у Владу Србије, а које ће парламентарне странке остати у опозицији. Један од куриозитета ових избора је то што је комплетна досадашња скупштинска опозиција, ако се изузму неке мањинске странке, остала ван парламента, што због бојкота избора, или због тога што није прешла цензус. Тако у парламенту Србије сада неће бити ДС-а, СРС-а, ДСС-а, СДС-а, ДЈБ-а, ЛСВ-а, ЛДП-а, Нове странке, Нове Србије. Неће бити ни представника Странке слободе и правде и Народне странке, које су постале парламентарне тако што су поједини посланици променили партијски дрес и напустили листе с којима су изашли пред бираче.


Зависно од одлуке напредњака о томе с којом странком ће формирати владу, Ивица Дачић или иде у Немањину, или се враћа у посланичке клупе. Мандат ће припасти и Драгану Марковићу Палми, Ђорђу Милићевићу, Томи Фили, Душану Бајатовићу, Новици Тончеву, историчару Предрагу Марковићу, а нова у скупштини биће млада правница Дубравка Краљ. Приликом верификације мандата видеће се да ли ће глумица Јелица Сретеновић постати народна представница. И у новом сазиву седеће Милутин Мркоњић и Јошка Броз. Посланици СВМ-а у парламенту биће Балинт Пастор, Елвира Ковач, Арпад Фремонд, Золтан Пек, Анамарија Вичек, Акош Ујхељи, Атила Јухас, Емеше Ури и Нандор Киш. Осим Александра Шапића, у посланичке клупе у име СПАС-а ће сести некадашња радикалка Марина Рагуш, бивши функционер ДСС-а Жељко Томић и новинар Ратко Дмитровић.  Изненађење је на самом старту овог сазива приредио бивши „дверјанин” Владан Глишић, који је већ најавио да неће наставити пут са СПАС-ом, на чијој листи је изабран, већ ће бити самостални посланик.


Старт уз „Боже правде”

Нови сазив свој рад почеће интонирањем химне „Боже правде”. Првој седници председаваће најстарија посланица Смиља Тишма, која има 91 годину и изабрана је на листи СПС-а, а помагаће јој најмлађи посланици из осталих странака. После парламентарних избора одржаних 24. априла 2016. године, конститутивној седници председавао је Драгољуб Мићуновић. Започета је 3. јуна, када су верификовани мандати, а председница Скупштине Маја Гојковић изабрана је три дана касније. Та седница биће одржана у специфичним условима, због епидемије ковид-19. Још раније су инсталиране баријере од плексигласа, а потребно је обезбедити неопходну физичку дистанцу за свих 250 народних представника. Велика сала парламента у редовној ситуацији може у партеру да обезбеди 326 фиксних и 32 додатна места, а на балкону 143 столице, што је максимум од 501 присутног у редовним околностима.


И поред тога што су цензус за улазак у Скупштину Србије прешле само три већинске листе, нови сазив би, како се претпоставља, могао имати десетак посланичких клубова. Осим СНС-а, како је најављено, свој клуб ће засигурно имати и поједине партије које су с њима изашле на заједничкој листи, попут ПУПС-а и СДПС-а, а више мањих могло би формирати још два. Одвојене клубове имаће СПС и ЈС, као и СПАС и СВМ.

Прошли сазив Скупштине на почетку је имао 12 посланичких клубова, док је онај који му је претходио стартовао са 16. Посланици који завршавају мандат имају право да још шест месеци примају плату из скупштинског буџета.

Светлана Станковић

EUR/RSD 117.5792
Најновије вести