Вучић: Подржаћемо науку-услови за научнике какве и други нуде

БЕОГРАД: Председник Србије Александар Вучић разговарао је данас с професором Стојаном Раденовићем, једним од најбољних српских математичара, и поручио да ће држава учинити све да задржи научнике који су допринели да Београдски универзитет буде високопласиран на Шангајској листи, укључујући значајано повећање плата у науци.
sastanak_Vuccic radenovic
Фото: Танјуг (Видео)

„Установићемо буџетску линију која се тиче Шангајске листе како би се подстакло објављивање што више радова у научним часописима у свету", најавио је Вучић и додао да је министар образовања Младен Шарчевић, који је присуствовао састанку, за сада издвојио 12 професора.

Да не размишљамо да ли неко може да иде на институт или да остане на факултету...За сада имамо 12 имена које је министар Шарчевић издвојио, да их подстакнемо да се објављује што је могуће више научних радова, рекао је Вучић.

Председник Србије је рекао да државе неће улагати само у аутопутеве, водовод и канализацију, већ у научно-технолошке паркове, брз интернет, дигитализацију и покушати да врати многе људе из света, а посебно онима који су овде да покаже поштовање.

Како каже, биће обезбеђени услови за научнике какви и друге нуде. 

„Држава ће сада показати да брине о науци и култури и, након медицинских сестара, највише ће подићи примања управо у овим областима. Сагласан сам са професором Раденовићем да научници треба да држави врате радом и ангажовањем, а не само кукњавом. Захвалан сам на речима које су нас све пробудиле", истакао је он.

Подсетио је да је за високи пласман универзитета Србије на Шангајској листи заслужно неколико професора, а најзаслужнији је свакако професор Раденовић.

Указао је да је анализирао разлоге за успех и мање успехе, и да су подаци показали да у друштвеним наукама имамо мали број цитираних аутора, док у економији, психологији и математици имамо пар њих.

Професор Раденовић је један од најцитиранијих математичара света и раније је научне радове потписивао за Универзитет у Београду, али га је у међувремену ангажовао Универзитет краљ Сауд у Саудијској Арабији да за њих потписује научне радове што је негативно утицало на пласман БУ на најновијој Шангајској листи.

Вучић је подсетио да је Раденовић у згради Председништва био 2016. када му је тадашњи председник Томислав Николић за посебне заслуге у науци уручио Сребрну медаљу.

„Хоћу у име свих наших грађана и земље да вам се захвалим на марљивом раду, великом труду, на томе што сте прославили име наше земље, не само своје име и презиме, у науци и математици", рекао је он.

Вучић је рекао да га је лично погодила чињеница што, због пропуста државе, сада Раденовић потписује радове за Саудијску Арабију и зато је на овај састанак позвао министре образовања и финансија.

Вучић се Раденовићу захвалио што толико воли своју Србију.

Изразио је уверење да ће професор и ове године бити међу 100 најцитиранијих научника у свету.

Раденовић, иначе пензионер, научне радове пише у подрумским просторијама зграде у којој станује на Врачару. 

"У припреми сам помислио да вам обезбедим простор за рад, али Раденовић је рекао ''шта ће ми велики кабинети''. То је човек који је рођен у Горњем Брестовцу и који није научио на богатство, који није научио да ради у великим кабинетима", приметио је Вучић.

Захваљујући њему и професору Зорану Каделбургу, Универзитет у Београду нашао се међу 300 најбољих у свету 2017. године. 

Како УБ више нема у својим редовима најцитираније истраживаче, то је довело ове године до пада на Шангајској листи универзитета за 100 места.

Фото: Танјуг (Видео)
Професор Раденовић ће потписивати радове за БУ

Александар Вучић саопштио је данас да се договорио са професором Стојаном Раденовићем, једним од најбољних српских математичара, да потписује радове за београдски Универзитет.

"То је једна мала, али велика морална победа Србије када смо успели да га вратимо да потписује радове за Београдски универзитет", рекао је Вучић за ТВ Пинк.

Верује да ћемо успети и да Новосадски универзитет померимо напред са 900-1000 места а Београдски да вратимо у првих 300.

"А онда да гледамо како да гурамо даље Нишки и Крагујевачки универзитет", рекао је он.

Вучић је, након састанка са проф. Раденовићем, казао да је професор само тражио разлог да поново потписује радове за београдски Универзитет.

"Верујем да су српска јавност, и ја малим делом, дали професору тај разлог", додао је Вучић.

Указао је да не треба стати на једном случају, већ да треба направити системско решење да се поштује рад.

Навео је да међу политичким противницима има и оних којима мора да скине капу за број научних радова, као и да међу онима који су на његовој страни има оних који нису написали ниједан.

„Желим да се цени рад. Људи желе да се постигне конкуренција а не да нешто припада само лоби групама. Уз системско решење и већа улагања сигуран сам да ћемо постићи боље резултате", уверен је председник Србије.

Пренео је да је проф. Раденовић изнео неке предлоге за које мисли да су добри и поштени, и да ће, ако се спроведу, донети добре резултате.

Указао је да је данас, што је раније било незамисливо, крагујевачки Математички факултет испред београдског.

„Веоам сам срећан због Крагујевца, али и несрећан што одлазак једног или двојице професора утиче на рангирање универзитета", казао је он.

Вучић је истакао да не побеђујемо само у повећању плата, животног стандарда, изградњи аутопутева, водовода и канализације, већ је поносан што ће држава да улаже у напредне и иновативне технологије, научно технолошке паркове, брзи интернет.

„Хоћемо да напавимо дигиталне аутопутеве. Потребни су нам образовани људи као што је проф.Раденовић. Увек ћу се ангажовати да вратимо у земљу тако ангажоване људе", казао је он додајући да одлазак таквих људи наноси штету нашој земљи.

Фото: Танјуг (Видео)
Раденовић: Подржите младе, укините монопол у научним пројектима

Један од најцитиранијих математичара света, професор Стојан Раденовић данас је у разговору са председником Александром Вучићем, као решење за бољу позицију наше науке у свету предложио већу подршку младим научницима и укидање пројектног финансирања, уместо којег би, сматра, било подстицајно појединачно награђивање.

Професор, захваљујући којем је Београдски универизтет у претходном периоду био на вишој позицији на престижној Шангајској листи, предложио је и да се научници који раде на иностраним универизтетима финансијски подстакну да своје радове потписују за српске универзитете. 

Како је рекао, држава би могла да издвоји 1.000 до 1.500 долара, како би наши млади научници по светским универзитетима стављали "београдску адресу" на своје радове, чиме би допринели бољем положају универзитета, иако не живе у Србији.


Важна је доброта коју човек поседује

Стојан Раденовић, поручио је данас млађим генерацијама да је важна доброта коју човек поседује и позвао их да се сваког дана наоружавају добротом.

"А шта је доброта по дефиницији? Да немам ништа против неког ко је против мене", поручио је Раденовић, који је данас с председником Србије Александром Вучићем разговарао о побољшању рејтинга Београдског универзитета на Шангајској листи и финансирању науке.

"Не знам да ли се неком математичару догодило да га председник позове, и то директно из Њујорка", започео је Раденовић разговор с новинарима, којима је пренео да је због тога био запрепашћен, али и узбуђен, јер је помислио да "мора да је урадио нешто добро".

"Морао сам да кажем председнику да ја нисам ту једини, да је ту војска и старијих и млађих. Неки су написали, кад је Универзитет пао на ''Шангајској листи'', да сам и ја као крив зато што сам се ''приклонио другом јату''. То није тачно, тако се у свету живи, све те богате земјле нуде и траже људе који су високо цитирани и онда вам дају нешто новца", објашњава Раденовић.

На питање новинара да ли ће сада радове потписивати за Београдски универзитет, Раденовић је казао да ће почети и да има отприлике месец и по дана за "промену адресе".

"Мој циљ је да разбијем ''центре моћи'' финансирања науке у Србији, да плаћање буде ''један на један''. Када неко објави рад и потпише за универзитет", рекао је Раденовић.

У свету се око 120.000 до 130.000 људи бави публиковањем математичких радова, а професор Раденових је четири године узастопно међу првих сто.

"То је стварно успех", рекао је и додао да, међутим, позиција БУ на Шангајској листи не треба да зависи, како је рекао, од једног старца.

Важно је, каже, да се подрже и мотивишу млади научници с којима и он сарађује.

"Држава је увек за науку давала више него што треба. Кукају они који не раде. Бесмислено је питање како западне земље издвајају више новца од Србије за науку. Мени су нудили кабинет. Питање је да ли бих ја у кабинету могао да доказем обичну теорему. За науку треба да сте рођени, као за уметност, сликарство... да сте острашћени", испричао је новинарима Раденовић.


Као примере, навео је др Петра Марковића, за којег је рекао да је "бисер", а који је, каже, много млађи, али по којем Србију знају по њему у сверту, као и по Стеви Тодорчевићу, Величковићу...

На ове речи професора, председник је одмах наложио министру просвете Младену Шарчевићу да у оквиру буђета његовог министарства издвоји посебан део за финансирање за Шангајску листу, који ће укључивати средства за научне радове који долазе "споља", а код којих ће у потпису стајати и српски универзитети.

Фото: Танјуг (Видео)

Раденовић, иначе пензионер, научне радове пише у подрумским просторијама зграде у којој станује на Врачару.

Каже да му радни простор није важан, јер писање научних радова захтева, пре свега, велику посвећеност, а то може да се оствари и у подруму или било где.

Он је додао да је борба да се нађете на листи најцитиранијих аутора као борба у тенису.

"Ја се трудим и имам амбиције", рекао је професор и додао да је за њега велико признање то што га је позвао председник Србије.

"Нису ми се баш ноге одсекле, али много је за мене да председник нашао времена да ме зове из Њујорка", описао је своју реакцију професор, када га је Вучић позвао током своје посете Њујорку.

Професор је председнику скренуо пажњу да он већ стар и да позиција БУ на Шангајскох листи не траба да зависи, како је рекао, од једног старца и да је важно подржати и мотивисати младе научнике са којима и он сарађује.

Навео је да он у Србији има 65 коаутора у заједничким радовима.

"Ванреди професори, доценти морају да се труде, ја сам на заласку, а они су у најбољим годинама" рекао је он и додао да би се, уколико би трећина редовних професора БУ објавила један до два научна рада годишње, Србија вратила на високо место на престижној Шангахској листи. 

Професор сматра да пројектно финасирање спутава младе научније, гуши их. 

"Укинуо бих пројекте, ту се стварају центри моћи, гуше млади научници, све се разводни", каже он и предлаже финансирање један на према један.

Он сматра да је за научнике подстицај када су директно плаћени за рад или истраживање које су објавили.

Професор Раденовић је један од најцитиранијих математичара света и раније је научне радове потписивао за Универзитет у Београду, али га је у међувремену ангажовао Универзитет краљ Сауд у Саудијској Арабији да за њих потписује научне радове.

Нова буџетска линија за оснаживање на "Шангајској листи"

Министар просвете, науке и технолошког развоја Србије Младен Шарчевић најавио је данас да ће од новембра бити формирана посебна буџетска линија за "оснаживање Шангајске листе", односно за побољшање положаја српских универзитета на тој најпрестижнијој листи рангирања високошколских установа у свету.

Шарчевић је новинарима у Председништву Србије, после сусрета председника Александра Вучића с најцитиранијим српским научником у свету, математичарем Стојаном Раденовићем, а коме је присуствовао и министар финансија Синиша Мали, казао да ће се посебна линија формирати приликом израде редовног ребаланса републичког буџета.

"Имаћемо посебну буџетску линију за оснаживање ''Шангајске листе'', односно радова на листи цитираности и неће постојати ''центри моћи''. Нову буџетску линију ће Универзитет моћи да користи под условима које договоримо. То значи да ће неко ко ради у иностранству такође моћи да објављује радове преко Београдског универзитета", рекао је Шарчевић.

Он је најавио да ће се с ректорком БУ Иванком Поповић видети већ идуће седмице тим поводом.

Шарчевић је казао и да је професора Раденовића позвао да својим знањем и искуством допринесе и буде део тима на изради Стратегије науке и образовања која се ради за период 2020-2030.

Подсетио је и да је Скупштина Србије усвојила Закон о фонду за науку и Закон о науци и истраживањима, те да је научницима омогућено да имају сигурна примања.

Када је реч о цитираности научника, Шарчевић је навео да их има у области математике и медицине, али и да би требало да их буде више из друштвених наука.

"Више пута сам изјавио да улазимо у 5.0 револуцију, а то је филозофска револуција друштвених наука које мењају свест", рекао је Шарчевић.

EUR/RSD 117.5946
Најновије вести