Штрбац: “Тихи егзодус” Срба у ХР и даље траје

БЕОГРАД: Саво Штрбац из Документационо-информатицног центра “Веритас” каже да 23 године после акције “Олуја”, “тихи егзодус” Срба у Хрватској и даље траје, наводећи да се проблеми Срба, попут обнове порушених кућа у рату и стамбеног збрињавања решавају на “кашичицу”. 
savo strbac medija centar
Фото: mc.rs

Штрбац је казао да Срби данас више одлазе из Хрватске него што се враћају и да на једног повратника има шест оних који напусте ту земљу. 

Имате много домаћих и међународних организација које раде на повратку, а ефекат је да се од 2002. године 2,5 пута више иселило Срба из Хрватске него што их се вратило. Људи не беже од добра, навео је Штрбац. 

На питање да ли верује да може доћи до помирења у региону, Штрбац истиче да је потребна “катарза” - прочишћење и суочавање са прошлошћу, што је, подсећа, стара прича.

Ми сматрамо да смо далеко одмакли у тој катарзи, а други, посебно Хрвати нам пребацују да нисмо ни кренули у катарзу. Лично мислим да смо далеко одмакли од њих. Они се на неки начин уљуљкују на једној тези, коју су створили уз помоћ Ватикана и Немачке, њихових великих ментарора из 90-тих, да су они извели један свети, одбрамбени домовински рат бранећи се од српске агресије, каже Штрбац. 

Наводећи да од 1991. до 2011. године има око 400.000 Срба мање у Хрватској, Штрбац каже да не може бити агресор неко ко је рођен у тој држави и чији су преци ту рођени, те да теза да је реч о одбрамбеном рату, истиче, мора да падне. 

Зна се шта је агресија, неко ко дође изван територије те државе у жељи да покори силом ту државу, рекао је он.

Сматра да је хрватска омладина “индоктринирана” у мржњи према свему што је српско и да је она изузетно јака још од почетка 90-тих, те да у томе учествују сви сегменти тамошњег друштва. 

Да бисте сада окренули свест омладине, није довољно да се неким декретом сабора или владе нареди другачији однос према Србима. То је процес који би, када би било политичке воље, требао истим интензитетом да се спроводи кроз дуги период. У Хрватској је друштво толерантно према свима, осим према Србима и православцима, тврди Штрабац. 

Како је казао, према попису из 1991. године у Хрватској је живело 582.000 Срба и 106.000 Југословена, а 2011. године је тамо живело 186.000 Срба, док су Југословени били на нивоу статистичке грешке.

Рачуница, додаје Штрбац, показује да је преко 400. 000 Срба нестало из Хрватске од 1991. године до 2011. године и да би, како сада ствари стоје, на следећем попису 2021. године, број Срба могао да се сведе на три или испод три процента. 

С тим би била остварена жеља Туђмана и његовог естаблишмента с почетка 90-тих, јер су они пројектовали да ће, кад сведу учешће Срба у укупној популацији у Хрватској испод три процента, за сва времена бити решено “српско питање”, додао је он.

Одговарајући на питање на чему заснива такве процене, Штрбац каже да у Хрватској има највише старе популације,  те да има и оних који живе у тешким условима, као пре 500 година. 

Он је напоменуо да подаци показују да је током 90-тих на подручју Хрватске била 7.341 српска жртва и да тај број није коначан. 

У “Олуји” 1995. године и нешто касније имамо 1.861 жртву, од тога на списку несталих је њих 777. У целом рату учешће цивила је око 38 одсто, а у Олуји преко 65 одсто цивила. То само говори ко су били мета у рату 90-тих, истакао је Штрбац. 

Указује да су се избеглице после тога нашле свуда у свету и да једино, како каже, нису регистроване у Непалу. 

EUR/RSD 117.5762
Најновије вести