Питање је колико, а не да ли ће Србија отворити нова поглавља

БРИСЕЛ: Међувладина конферениција ЕУ Србија је на плану за 10. децембар, а земље чланице су у процесу одлучивања колико нових поглавља ће бити отворено том приликом, сазнаје Танјуг у Савету ЕУ.  
brisel eu
Фото: Tanjug (video)

Нема говора о томе да се неце одржати Међувладина конференција, наводе европски дипломатски извори у Бриселу, поводом медијских шпекулација о томе.

То би се десило само у случају да је земља назадовала у реформама, а Србија је остварила одређени напредак, наводе исти извори.

Земље чланице ЕУ у оквиру Радне групе за проширење (COELA) још разматрају извештај Европске комисије о напретку Србије у поглављима 23 и 24, која се односе на области владавине права.

У дипломатским круговима у Бриселу оцењују да извештај показује „одређени напредак“, али да је темпо спровођења одредених реформи у Србији оно чиме земље чланице ЕУ нису задовољне. 

У овом тренутку не може се тачно рећи колико ће нових поглавља Србија отворити на Међувладиној конференцији 10. децембра. То све зависи од процене држава чланица колико је земља напредовала у поглављима 23 и 24, наводе извори у Бриселу.


Отварање нових поглавља - потврда напретка Србије

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је да је Србија, поред области владавине права, интензивно радила и на припреми других преговарачких позиција које се тичу важних реформских области.

Јоксимовић је након састанка са амбасадорима земаља чланица ЕУ навела да сматра да је важно да чланице констатују напредак тиме што ће дати сагласност за отварање нових поглавља. 

Уз укупну анализу онога што смо у поглављима 23 и 24 урадили, посебно у другој половини године, мислим да има довољно елемената и корака који ће бити довољни за државе чланице да подрже отварање нових поглавља до краја године, казала је Јоксимовић.

Истакла је да је отварање три поглавља нешто што Србија очекује до краја аустријског председавања, те да све друго не би реално осликавало напредак Србије.

Фото: Tanjug (Nenad Dilparić)

Видећемо како ће се одвијати расправа на нивоу институција ЕУ и држава чланица. У сваком случају, ми смо радили, навела је министар.

Јоксимовић каже да Србији није циљ само да отвара поглавља у преговарачком процесу и додаје да тек када се отворе поглавља улази се у реформе по одређеним областима и поглављима.

Према томе, то је важан корак ка реформама и ја очекујем да државе чланице дају позитиван сигнал да су препознале напредак који је Србија остварила и да ћемо до краја године отворити неколико нових поглавља, али са тим нећемо сада лицитирати, битно је да се отварају нова поглавља, каже Јоксимовић.

Наводи да су и на данашњем састанку обавестили представнике држава чланица да је припремљено седам преговарачких позиција и то поглавље 9 финансијске услуге, поглавље 18 статистика, поглавље 17 економске и монетарне одредбе, поглавље 2 које се тиче слободног кретања радника, поглавље 4 слободно кретање капитала, поглавље 14 транспортна политика и поглавље 21 трансевропске мреже.

Коментаришући данашњи састанак, Јоксимовић је казала да се одржавао управо у тренутку када земље чланице анализирају незванични документ који Европска комисија припрема државама чланицама у односу на кораке који су предузети и домете који су постигнути у реализацији циљева поглавља 23 и 24, а који се тичу пре свега владавине права.


Иако су, како наводе извори из Савета, предстаници Хрватске и Бугарске током расправе о Србији запитали да ли је остварен „довољан напредак да се отворе нова поглавља“, дипломатски кругови у Бриселу наглашавају да такав став Хрватске или Бугарске није довољан да се Србији блокира отврање поглавља, односно да се откаже Међувладина конференција.

У Бриселу, наиме, поред подсећања на чињеницу да извештај Европске комисје показује „одређени напредак“, указују и на то да највећу тежину приликом одлучивања „међу једникама“ у ЕУ имају позиције Берлина и Париза. 

Истовремено, дипломатски извори су потврдили да је „мања група" земаља имала конкретне замерке на одређене области, као и да су критике појединих земља биле уобичајене и очекиване.

Подсећа се тако да је Хрватска већ раније износила замерке када је реч о поглављима 23 и 24, односно процесуирању ратних злочина, правима мањина и медијским слободама. 

Познаваоци регионалних прилика указују и на чињеницу да се у последњем извештају Европске комисије против расизма и нетолеранције, тела Савета Европе, наводи да говор мржње у јавном обраћању ескалира управо у Хрватској, а да су главне мете Срби, ЛГБТ популација и Роми.

И Амнести Интернешнал је у свом извештају о људским правима за 2016/17. годину упозоравао на дискриминацију националних мањина и забрињавајуће стање слободе медија у Хрватској. 

Србија у овом тренутку има седам преговарачких поглавља које је доставила Бриселу, од чега се пет налази у радној процедури.

Иако ниједно од поглавља још нема „зелено светло“, од свих 28 чланица, најдаље се одмакло у раду на три преговарачка поглавља: поглављу 9 које се односи на финанскије услуге, поглављу 17 које се бави економском и монетарном политиком и поглављу 18 што је статистика. 

У европским дипломатским изворима напомињу да до краја новембра треба очекивати и усмени извештај Европске службе за спољне послове о напретку у дијалогу Београда и Приштине, што такође може бити један од чинилаца приликом одлучивања унутар ЕУ о броју поглавља, која ће бити отворена са Србијом у децембру. 

EUR/RSD 117.5762
Најновије вести