Мали: Шошкић кампањом покрива своје лоше резултате

БЕОГРАД: Некадашњи гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић понет вестима о кандидатури у опозиционим медијима води кампању којом прикрива своје лоше резултате из прошлости, оценио је данас министар финансија Синиша Мали.
sinisa mali, Tanjug/Sava Radovanović
Фото: Танјуг/Сава Радовановић

"На чак шест страна господин Шошкић, који ''није заинтересован за бављење политиком'', детаљно анализира нашу фискалну и монетарну политику, и пере се од својих лоших резултата. За неког ко није заинтересован за политику и предстојеће изборе, господин Шошкић се пречесто појављује у медијима, и то по правилу у оним које контролише Драган Ђилас", оценио је Мали, саопштило је министарство.

Министар каже да је по томе јасно да је Шошкић човек који не зна за стид, па му тако није непријатно да упркос својим лошим резултатима говори о њима правдајући се лошим изговорима.

Мали је оповргао Шошкићеве тврдње о успешној економској политици која је вођена од 2010. до 2012. године.

"Тврдња о успешно вођеној економској политици у периоду до 2012. године је крајње непримерена, имајући у виду да су висока и волатилна инфлација и снажна депрецијација девизног курса утицале на општи привредни амбијент и на животни стандард становништва. Теза да је депрецијација курса од 11 одсто у кратком временском периоду пожељна и здрава за економију једне земље и њене грађане, а у условима неодговорно вођене политике јавних финансија, оповргао је и ММФ суспензијом аранжмана већ током прве ревизије Програма крајем 2011. године" истакао је Мали.

Он је оценио да су резултати рада бившег гувернера НБС-а стагнација економске активности, заоштравања дужничке кризе, висока и растућа незапосленост, успоравање кредитне активности и раст проблематичних кредита у банкарском сектору.

"Недостајале су структурне реформе којима би се отклониле кључне препреке привредном расту. У области спољне трговине забележено је повећање трговинског и последично текућег дефицита платног биланса са 6,5 процената БДП-а 2010. године на 10,3 одсто БДП у 2011 и 10,9 одсто БДП-а у 2012. години. На тржишту рада забележен је наставак пада запослености и повећање стопе незапослености. Према Анкети о радној снази, са 20,9 одсто 2010. на 24,9 процената у 2011. години и 25,9 процената у 2012.” навео је Мали.

Он је додао да је као последица лоших одлука дошло и до повлачења инвестиција и до стварања изузетно лошег пословног окружења.

"Фискална позиција Србије је значајно погоршана, због раста сиве економије и њеног утицаја на смањење прихода и због значајног раста и неповољне структуре јавне потрошње, што је довело до неодрживог повећања фискалног дефицита и јавног дуга", оценио је Мали.

Додао је да висока, волатилна и двоцифрена инфлација у том периоду, која је током 2011. била 11одсто, била је последица снажне депрецијације девизног курса.

"Као последица опште економске климе, имали смо повлачење дела инвестиција, раст премије ризика, пад пословног и потрошачког поверења, урушавање јавних финансија. Поред кризе јавног дуга, држави је претила и криза ликвидности. Рачуни државе су се топили, а средства којима се располагало нису била довољна ни да се покрије редовна дотација за пензије, с обзиром на то да је у јулу 2012. године на рачунима државе било свега 8,5 милијарди динара“ истакао је министар Мали.

Навео је и да је веома лако оспорити тврдњу Шошкића да се јаким динаром скрива истина о платама и БДП-у.

"Наиме, НБС је у претходних пет година била нето купац преко четири милијарде евра девиза и својим интервенцијама је спречила претерано јачање динара, а не његово слабљење. Лако је закључити да би без интервенција НБС-а девизни курс био јачи, а не слабији. Дакле, динарски износ плата и БДП прерачунат у евре би био већи, а не мањи да су изостале интервенције НБС на девизном тржишту. Када је реч о стабилности девизног курса и његовим ефектима на јавни дуг, стратегија динаризације је важеће опредељење и Владе и НБС-а", навео је министар финансија.

Он је казао да о негативним ефектима девизног курса на извоз говори податак о расту извоза и значајно унапређеној структури извоза.

"Извоз српске економије расте по двоцифреним стопама у претходних девет година, тако је робни извоз 2012. износио 8,7 милијарди евра, а крајем 2021. ће износити преко 21 милијарду евра. Дакле, биће више него дуплиран. То говори да политика девизног курса није била препрека у експанзији српског извоза, већ саставни елемент укупне макроекономске, финансијске и фискалне стабилности", оценио је Мали.

EUR/RSD 117.3529
Најновије вести