Језеро Газиводе важно за опстанак Срба на северу КиМ

Језеро Газиводе простире се на северу Косова и Метохије, у општини Зубин Поток.
jezero gazivode, Tanjug/Zoran Žestić
Фото: Танјуг/Зоран Жестић

Својим значајем превазилази простор на којем је изграђено јер се водом из њега снабдева становништво близу десет општина. Власти и у Београду и у Приштини, свака из свог угла гледања, истичу стратешки значај језера, како у економском, тако и животном и еколошком смислу. Директор Јавног предузећа „Ибар” Срђан Вуловић истиче да плодове рада тог предузећа убира Приштина.

– Недавно су Газиводе освануле под контролом америчких војних снага на Косову, а амерички војници се, по информацијама којима располажемо, и даље могу видети око језера, иако нису тамо стационирани – рекао је Вуловић. – Свакодневно обилазе постројења и објекте нашег предузећа, али у цивилним аутомобилима уместо у yиповима.

Како каже, када су почетком овог месеца амерички војници контролисали прилазе том језеру, речено им је да се ради о редовној војној вежби.

Ниво језера је 380 кубних метара, а пуни се с територије Србије, односно реком Ибар, која долази из правца Рибарића

– У петак увече око 22 часа заузели су објекте хидроелектране „Газиводе”. На састанку у суботу су нас обавестили да је то редовна војна вежба, планирана месец дана раније. Истог дана увече напустили су објекат – навео је Вуловић.

Истиче да је језеро Газиводе стратешки важно, те да мисли да се ту није радило о војној вежби већ, како каже, „можда о застрашивању”.

Језеро Газиводе се, наводи Вуловић, простире трећином „на ужој територији Републике Србије, а две трећине на територији општине Зубин Поток”.

Дугачко је 24 километра, површине 11 километара, и запремине од 380 до 420 милиона кубних метара воде. Ниво језера је 380 кубних метара, а пуни се с територије Србије, односно реком Ибар, која долази из правца Рибарића.


Плодове убира Приштина

Управа „Газивода” је 1999. из Приштине пребачена на север.

– После ратних дешавања, 1999. средиште се сели у Зубин Поток и влада 2004. формира Јавно предузеће „Ибар”, које газдује великом браном, језером, малом браном и малим језером, хидроелектраном и делом каналских система. Ситуација на терену је оваква: ми радимо, производимо, а плодове нашег рада убира јужно предузеће „Ибар–Лепенац” у Приштини, које наплаћује воду и електричну енергију коју ми производимо – каже директор ЈП „Ибар” Срђан Вуловић.


– То језеро је стратешки важно из више разлога – истиче Вуловић. – Термоелектрана у Обилићу не може да ради, не може да хлади своја постројења, без воде с Газивода. У секунди се испоручују 4,5 кубна метра воде према Приштини. На годишњем нивоу је то око 130 милиона кубних метара воде. Друга важна улога је производња електричне енергије – годишње се производи око 100 гигават-сати. Затим, водоснабдевање. Воду с Газивода пије око 800.000 становника Косова – јужна Косовска Митровица, Србица, Вучитрн, Обилић, Глоговац и у летњим периодима Приштина.

Следи наводњавање пољопривредних површина у Дреничком округу, односно општинама централног Косова.

Наводећи да ту може остати приход од око десет милиона евра, директор „Ибра” је истакао да њима остаје само плата и финансирање из буyета Републике Србије.

Коментаришући то што четири српске општине на северу Косова имају проблем с водоснабдевањем, Вуловић каже да је регионални водовод почео да се ради пре неколико година, а да је остало још 40 одсто да се заврши.

– Недостаје око шест милиона евра. Првобитни пројекат је износио око 11 милиона, али није се рачунало на додатне трошкове који су настали потписивањем Бриселског споразума. После тога се појавила ставка плаћања ПДВ-а на територији Косова – казао је Вуловић.  

Е. Д.

EUR/RSD 117.5727
Најновије вести