Европарламентарци код Вучића, домети дијалога под лупом

Председник Републике Србије Александар Вучић састаће се данас са делегацијом Европског парламента у којој су председавајући Одбора за спољне послове Европског парламента Дејвид Мекалистер, известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик и лидер Европске народне партије Манфред Вебер.
д
Фото: Tanjug

Европарламентарци стижу на Андрићев венац у сусрет трећој рунди међустраначког дијалога, који се уз посредовање ЕП одвија у Скупштини Србије.

Вучић се састао са члановима делегације Европског парламента половином новембра, када је са њима разговарао, како је саопштено, о свим важним питањима и примедбама дела ванпарламентарне опозиције на изборне услове и процедуре у Србији. У делегацији ЕП били су  тада Владимир Билчик и шефица Делегације за односе са Србијом Тања Фајон.

Мекалистер је иначе иницијатор дијалога, који се одржава ове године у три рунде. Окосницу Мекалистеровог предлога, који су прихватили Маја Гојковић и већина опозиционих странака, чини „успостављање међустраначког дијалога под окриљем председнице парламента, како би се побољшала парламентарна култура у Народној скупштини“. Мекалистер је у иницијалном писму које је тада упутио Маји Гојковић објаснио да ће разговори  бити вођени у две фазе. Како је напоменуо, прва фаза, „имајући у виду чињеницу да се ближе избори 2020, фокусирала би се на политички дијалог већине парламентарних странака о кључним условима, потребним за унапређење изборног окружења пред изборе“. Та прва фаза организована је у три међустраначка дијалога, док би  друга подразумевала наставак разговора и након избора и фокусирала се “ на међустраначки дијалог и изградњу поверења у процедурама и праксама Народне скупштине, као што је Етички кодекс“. Мекалистер сматра да би наведена фаза требало да почне у септембру наредне године.

Вучић се састао са члановима делегације Европског парламента половином новембра, када је са њима разговарао о свим важним питањима и примедбама дела ванпарламентарне опозиције на изборне услове и процедуре у Србији

На последње, новембарске разговоре готово да је су  сенку бацила дешавања ван самог парламентарног здања. Наиме, европарламентарци су уприличили посебан састанак у једном београдском ресторану са челницима Савеза за Србију који иначе бојкотују институционални дијалог, што је изазвало негодовање не само  власти, већ и других опозиционара. Посланик СМС Владимир Ђурић био је међу онима који су оштро реаговали на друштвеној мрежи Твитер :“ Док се ми са европским посредницима састајемо јавно и групно, они који се са истим тим европским представницима састају тајно и засебно, нас ће због састајања са тим истим европским посредницима називати разним именима, вређати. Бивша власти, арогантна си и лицемерна “. Реагујући на тадашње саопштење СзС–а, да су добили обећање да ће формат дијалога бити промењен, Ђурић је поручио :“Ако су европски посредници заиста ипак одлучили да формат дијалога промене по жељи Савеза, не би ли их и тиме за што привели, онда су тиме послали поруку свакоме ко у дијалогу од почетка учествује и трпи вређања због тога “.

Уље на ватру је долила и недавна порука једног  од посредника  ЕУ Кнута Флекенштајна, који је поручио да “не види могућност за развој дијалога ако најважнији део опозиције не буде учествовао у разговорима, а већина владајуће партије остане нефлексибилна“ .


Две деценије без надзорног одбора

Последњи надзорни одбор био је формиран пре готово две деценије, за праћење парламентарних децембарских избора 2000. године, а његов председник је била тадашња чланица СРС Елена Божић –Талијан. Одбор се оглашавао више пута са упозорењима да медији крше изборна правила, „изборну тишину”, да се „не обазиру на законске обавезе, ни на елементарни морал”, а подносио је и прекршајне пријаве. Но, треба напоменути, да се “ власт ” надзорног одбора своди на то да указује на неправилности и подноси иницијативу за покретање поступка, док је коначна одлука ипак у рукама других надлежних органа, па су тако и те њихове примедбе остале тада одјека.


И поред шумова у политичком етру, власт наставља да најпре кроз Владине закључке, потом и кроз парламент нормативно решава спорне тачке које су лоциране кроз дијалог. Осим што је  недавно уприличено јавно слушање које се тицало РЕМ – а и јавних електронских сервиса, председница скупштине Маја Гојковић отпочела је процедуру за избор чланова Надзорног одбора парламента.

Влада Србије и посланичке групе имају рок да до 5. децембра предложе чланове тог одбора, који ће пратити поступке кандидата, као и извештавање медија током изборне кампање. Иако постоји у Закону о избору народних посланика, Надзорни одбор је последњи пут „радио„ 2000. године. Према законским правилима, на пет места има право Влада, док исто толико позиција треба да буде попуњено на основу предлога посланичких група. Сви они морају доћи из реда „истакнутих јавних радника под условом да нису чланови органа партија које учествују у изборима”. У закону се прецизира да надзорни одбор спроводи “општи надзор над поступцима политичких странака, кандидата и средстава јавног обавештавања у току изборних активности”. 

Сам Билчик је након протеклог сусрета сусрета са председником Србије изјавио да је „на продуктивном састанку са председником Вучићем, договорено да се изаберу „3+1“ нова члана РЕМ, да се усвоји нови пропис заснован на најбољој европској пракси за јавне емитере како би се обезбедио фер приступ и извештавање током изборне кампање и да се успостави Надзорни одбор у Народној скупштини који би пратио спровођење свих обавеза које се односе на изборе“.

С. Станковић

EUR/RSD 117.5841
Најновије вести