Чомић: И када смо неједнаки мора се поступати једнако

БЕОГРАД: Поводом Међународног дана људских права министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић организовала је конференцију под називом "Утицај пандемије корона вируса - КОВИД-19 на стање људских права у Србији".
Gordana Čomić Foto: Tanjug/video
Фото: Гордана Чомић Фото: Танјуг/видео
Чомић је навела да је важно да се током пандемије чује реч "чојство" што значи, како каже, да бранимо себе, штитимо себе и друге, а то је једино начин како можемо победити пандемију вируса корона.
 
"Некада треба највећег јунаштва да би било чојства", казала је Чомић и додала да се 72 године од доношења универзалне Декларације о људским правима, чојству још увек многи уче.
 
Чомић је навела да понекад изгледа немогуће да су људи пропуштали да виде очигледно, односно да сви рођењем имају иста права, да се разликујемо по многим питањима, али да смо сви људи и да за све нас важе иста права.
 
Истакла је да и када смо неједнаки мора се поступати једнако.
 
"Људска права су као со, могло се и може без њих живети, али је бљутаво", казала је Чомић и навела да су људска права у темељу владавине права и да су управо зато приоритет Владе Србије.
 
Према њеним речима, људска права су универзална, недељива, општа и драгоцена за све који се разликују по месту рођења, боји коже, верском опредељењу, полу...
 
"Људска права не смеју бит кршена без опомене, санкције за тако нешто", нагласила је Чомић и додала да се Србија и овом конференцијом самообавезује на поштовање људских права и владавину права.
 
Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 10. децембар за Дан људских права 1950. године како би скренула пажњу "народа света" на две године раније потписну Универзалну декларацију о људским правима.
 
Декларација је први свеобухватни инструмент заштите људских права, а по први пут у историји човечанстава прокламује заједничке стандарде људских права које треба да постигну сви народи и све нације света.
 
Први члан Декларације каже да се сва људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима.
 
Декларација о људским правима није била правно обавезујућа све до Међународне конференције УН о људским правима 1968. године када је одлучено да декларација представља обавезу за све чланице међународне заједнице.
 
Представља основ за све даље донете правно обавезујуће споразуме УН о људским правима, пре свих за два значајна међународна Пакта о грађанским и политичким правима и о економским, социјалним и културним правима.
 
На почетку конференције обратио се видео поруком генерални секретар УН Антонио Гутереш, а на конференцији учествују премијерка Србије Ана Брнабић, председник Народне скупштине Ивица Дачић, шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, стална координаторка УН-а у Србији Франсоаз Жакоб, шеф Мисије Савета Европе у Београду Тобијас Флесенкампер.
 
Гутереш је навео да пандемија подрива људска права дајући изговор за драстичне безбедносне мере и истакао да је током пандемије на видело изашла и истина да су људска права универзална и да штите све људе.
 
"Ефикасан одговор на пандемију мора се темељити на солидарности и сарадњи. Приступи који доводе до поларизације друштва, ауторитаризам и национализам губе смисао пред глобалном претњом", казао је Гутереш.
 
Истиче да људи и њихова права морају бити у средишту одговора и опоравка.
 
"Нужни су општи модели утемељени на поштовању људских права, као што је здравствена заштита за све да бисмо ову пандемију победили", казао је генерални секретар УН-а.
EUR/RSD 117.3314
Најновије вести