Удружење „Умни Нови Сад“: Млади могу променити друштво набоље

Удружење „УМНИ Нови Сад“ је омладинска организација која окупља младе од 15 до 30 година различитих струка и профила, а за сада међу њима има највише правника.
1
Фото: УМНИ

Већи број правника у неком удружењу права је реткост, али и највећи разлог због чега су њихове активности веома често посвећене људским правима и друштвено значајним темама.

– Све активности реализујемо најпре због тога што сматрамо да су битне и да је важно да се тиме млади баве, одзив је изузетно добар и верујемо да људи то код нас препознају – наводи чланица Управног одбора Удружења УМНИ Бранислава Арађан. – Због тога нас је препознао и покрајински заштитник грађана – омбудсман, тако да врло често у својим активностима сарађујемо и с њима. Пример за то је семинар о правима детета, који смо одржали у Ректорату. Осим тога, радимо са Заводом за здравствену заштиту студената, као и с другим организацијама јер сматрамо да је важно да се сви повезујемо.

Осим едукација, тренинга и семинара у вези с вештинама за младе, УМНИ се бави хуманитарним радом. На ту тему од почетка године реализовали су неколико активности, а обележили су и Светски дан здравља.

– Поводом Светског дана здравља, у сарадњи са Заводом за здравствену заштиту студената, едуковали смо студенте о правима пацијената – објашњава Бранислава. – То смо схватили као један од проблема с којима се млади суочавају јер многи не знају на шта у том смислу имају право и на који начин би могли захтевати квалитет рада и услуга.

У сарадњи с Фондацијом „Тијана Јурић“ организовали су трибину „Украдена безбедност“.

– У неком тренутку нашег рада скупили смо потписе за петицију да се уведе „Тијанин закон“. У суштини подржавамо то што Фондација ради и трудимо се да њихов рад приближимо младима, а трибина је била посвећена безбедности на интернету и опасности од трговине људима. Сматрамо да млади генерално нису у потпуности свесни тога да се то и код нас догађа и да их врло често нека ситуација може одвести у опасност – наводи наша саговорница.

Фото: УМНИ

У оквиру организације постоји и програм менторства за нове чланове.

– О новом члану бринемо и трудимо се да напредује у сваком смислу. Рецимо, у зависности од тога шта студира, шаљемо га на различите едукације, које се односе на његову струку или на неке вештине и способности важне за младе – истиче Бранислава. – Исто тако, организујемо интерне едукације, у оквиру којих ангажујемо предавача за наше чланове у складу с њиховим жељама.

Активности удружења УМНИ подржава и Скупштина града Новог Сада, те су били учесници радне групе за израду Локалног акционог плана за родну равноправност. На тему родне равноправности с одборницима Скупштине два пута су организовали и семинар.

– Људска права су дефинитивно у фокусу нашег удружења. Имали смо и тренинг вештине писања тужбе. То је нешто што је заправо потребно свима, не само студентима Правног факултета и правницима. Након тога, у сарадњи с професорком Драганом Ћорић и њеном организацијом „Новосадска школа права и вештина”, реализовали смо тренинг о писању закона.


Успешно усвојен Предлог закона о психоактивним супстанцама

Удружење „УМНИ Нови Сад” постигло је изузетан успех у оквиру теме обавештавања о психоактивним супстанцама.

– Током 2018. године је у кратком размаку неколико младих умрло од коришћења психоактивних супстанци и баш након тога наш предлог закона усвојен је на републичком нивоу – објаснила је Бранислава Арађан. – То нам је било заиста велики успех јер смо Закон писали реално, онако како  сматрамо да би требало, и истраживали, тако да нам је то лепо прошло. 


Без обзира на то што су права главна тема активности Удружења, ни интересовања других чланова нису запостављена. Удружење УМНИ залаже се за промоцију волонтеризма и активизма, оснаживање младих, заштиту животне средине, очување културе и традиције и слично, те свако од чланова може да предложи своју идеју, једнако значајну за унапређење квалитета живота младих.

– Повезала нас је идеја да истовремено учимо и бавимо се нечим што се не учи на факултету, односно што нам формално образовање не пружа. Желимо да покажемо младима да ми можемо и да би требало да утичемо на ствари у друштву, а не да будемо пасивни посматрачи. И ван факултета можеш да будеш активан члан друштва. Помажемо младима да схвате да могу унапређивати себе, а уједно нешто добро радити за околину и друштво. У нашој организацији млади увек виде свој резултат – закључује Бранислава Арађан.

Б. Павковић

Фото: УМНИ Нови Сад

КОЛИКО СЕ ПОШТУЈУ ЉУДСКА ПРАВА?

Бранислав Стојанов, студент:

– Самим тим што студирам на Правном факултету, упућен сам у тему људских права. Рецимо, увек је актуелна и свима блиска тема насиља. Лично не познајем никога ко је претрпео насиље, али сматрам да сви имају право на поштовање и заштиту. То је основа свега, само на тај начин друштво може нормално функционисати.

Саша Ђекић, студент:

– Ових дана је актуелна тема насиља над женама, недавно смо нешто о томе гледали. Сматрам да би насиље требало најпре законски процесуирати. Искрено, мислим да је свест о насиљу још увек слабо подигнута. У теорији је можда регулисано, али у пракси врло слабо, чињеница је да се жене и даље плаше да пријаве насиље јер нису довољно заштићене.

Јована Ћурић, студенткиња:

– Знам примере својих другарица које су доживеле насиље у вези, али нису реаговале. То би требало одмах прекинути, обратити се некоме... Рецимо, имам другарицу коју бивши момак буквално прогони. Има подршку родитеља, али он и даље ствара проблеме. Мислим да је генерално законски регулисано, али насиље људи касно пријаве.

Нина Ђукановић, студенткиња:

– Кад је реч о насиљу, најчешће размишљам о проблему полне дискриминације и породичном насиљу. Углавном се о томе не прича, многи се стиде јер то, нажалост, код нас и даље важи за срамоту. У суштини, људи су слабо заштићени. Законски је регулисано, али у пракси недовољно. Исто тако, тешко је помоћи људима који сами себи не желе да помогну.

Исидора Крсмановић, студенткиња:

– Имамо пример насиља над студентима, које се догодило пре неколико дана. Никако не подржавам то што неко претуче некога само због разилажења у мишљењу, а претпостављам да је то разлог. Уједно је и доказ да не постоји слобода мишљења, недовољно је кажњено. Сматрам да свест о спречавању насиља нимало није подигнута.

Стефан Гвојић, студент:

– Сматрам да се људска права у довољној мери поштују, само што медијски нису добро испраћена, у смислу да се пресуди без довољно доказа. Ипак, мислим да ја, као појединац, не могу баш много помоћи, него би целокупно друштво требало да се организује. Очигледно није довољно учињено чим се људска права и даље крше.

Б. П.

Фото: С. Шушњевић

EUR/RSD 117.2760
Најновије вести