У Ковиљу одржана 22. ракијада “Парастос дуду”

Чувена ракијада “Парастос дуду”, 22. по реду, одржана је данас у Ковиљу. Све је почело, а овај пут и настављено, у раним преподневним сатима у дворишту куће организатора и идејног творца манифестације Саве Граорца.
Б. Лучић/Првенац потекао из казана Саве Граорца
Фото: Dnevnik.rs

Машинерија за ракију, као и повећи лонац за паприкаш, били су спремни, а гости и учесници пристизали су и окупљали се полако, како и приличи равничарском духу, па још у недељу, окружени комшијском атмосфером.

- Да није дудова, не би било ни плодног земљишта – објашњава домаћин Сава Граорац. – Дуд штити од ветра, а ово наше подручје познато је по кошави, која из земљишта црпи воду, тако да га је дуд заштитио. Дошао сам на идеју да радим са дудом, као и да гајим мангулице. Мислим да је ракија од дуда и најбоља и најслађа. И овај наш дуд је једино воће које се не прска, само је још он остао еколошки чист.

Граорац дудовачу описује као најбољу ракију која постоји и назива је домаћим вискијем. Ракијада је имала и такмичарски карактер, те је, према оцени комисије Технолошког факултета, у конкуренцији од око 20 произвођача ракије врхунског квалитета, најбољом проглашена ракија од белог дуда, подрума “Плавшић” из Бачке Паланке.

Thumbnail

Већ око 11 сати стигла је прва ракија, такозвана “првенац”, која се склања, јер није за пиће. Пола сата касније за посетиоце је био спреман паприкаш од мангулице, а на менију су се нашли и кобасице и чварци, а све уз домаћи хлеб. Како је дан одмицао, пристигли су тамбураши, гајдаш из Бачке Паланке и Миша Близанац са хором “Исон”.

Некада је на крају сваког села било засађено по 100-200 дудова, прича Граорац. Друмови између села били су засађени дудовима, а сада тога више нема. Зато и манифестација, чији је циљ афирмација традиционалног начина производње дудоваче, носи назив “Парастос дуду”

- Волео бих више да видим “васкрс” дуду – искрен је домаћин. - Кад прођем кроз село и видим поњаве испод дуда, срце ми је на месту.

Б. Павковић

EUR/RSD 117.5101
Најновије вести