Реновирање „Белог лава” и Градске библиотеке

Два објекта у најужем центру града у фази су реновирања. Реч је о згради Градске библиотеке у Новом Саду у Дунавској 1, као и оној прекопута, односно најстаријој једноспратној кући у нашем граду у Змај Јовиној 28, познатој и по имену „Бели лав”.
e
Фото: Дневник (В. Фифа)

Градска библиотека у Новом Саду уједно је и инвеститор фасадерских радова који су у току на том објекту, уз надзор Завода за заштиту споменика културе. С обзиром на чињеницу да је реч о најстаријој културној установи чији је оснивач Град, задужбини издавача, мецене и добротвора српског народа Арсе Пајевића и његове супруге Анке, и да ће библиотека наредне године обележити 175 година од оснивања, обнова и очување су неопходни.

– У оквиру сарадње с Градском управом за културу, сваке године пројектујемо обавезе које Градска библиотека има према мрежи од 23 стационарна огранка у граду и насељеним местима – објашњава директор библиотеке Драган Којић. – Изузетно смо велика и разуђена установа културе, коју су нам у аманет оставили славни преци и држава, и о томе морамо да бринемо, као што сваки власник брине о кући и огњишту. Чинимо све да би грађани имали пристојне услове. Дневно кроз ову зграду прође у просеку од 300 до 700 људи.

Фото: Дневник (В. Фифа)

Уређење фасаде Градске библиотеке, како је Којић потврдио, ради се у оквиру петогодишњег стратешког плана развоја установа културе и двогодишњег Акционог плана, након спроведеног поступка јавне набавке, а у сусрет 2021. години, када ће наш град бити Европска престоница културе.

Завод за заштиту споменика културе инвеститор је санације крова зграде „Бели лав” у Змај Јовиној 28, која је у току. По речима директора Завода мр Синише Јокића, кровна конструкција зграде била је у изузетно лошем стању, а приликом реконструкције, испод крова је затечено још горе.

– Плафонска конструкција испод крова се нагнула, а одатле је изнето 50 кубика смећа – појаснио је Јокић. – Да то нисмо урадили, ускоро би се све урушило, можда би неко и страдао. У право време смо приступили санацији тог културно-историјског споменика и цео простор испод крова је спасен. Кад то завршимо, настављамо санацију самог крова.

Зграда „Бели лав” има изузетно богату историју, током које је променила неколико власника. Сапунyији Стојану Маслаку припадала је 1720. године, а у другој половини 18. века Емануилу Јанковићу, који је ту 1790. отворио прву новосадску штампарију. Почетком 19. века кућу је откупио митрополит Стратимировић, да би пред крај 19. века припадала велепоседнику Лазару Дунђерском.

– Обнову фасада и кровова градитељског наслеђа Новог Сада настављамо наредне године – додао је мр Синиша Јокић. – Завршавамо подграђе Петроварадинске тврђаве и настављамо обнову целокупног историјског језгра, које обухвата Дунавску, Змај Јовину и Алмашки крај, што представља вишегодишњи пројекат.

Б. Павковић

EUR/RSD 117.4333
Најновије вести