Разиграна Војводина у Карловачком сокачету

Радећи од 25. јула сваког викенда по неколико сати, група младих Карловчана, с професорком ликовне културе Олгом Рабреновић на челу, завршила је мурал с природним и фолклорним мотивима Војводине на зиду дугом 18 метара између Гробљанске и Улице Ивана Филиповића у Сремским Карловцима.
1

Не скривајући задовољство због тога што су један неугледни кутак Карловаца претворили у уметничко дело, аутори су своју радост поделили са суграђанима на својеврсном „отварању” мурала у недељу предвече, наговештавајући наставак те иницијативе и у другим деловима Карловаца.

Како је напоменуо један од актера Владимир Будалић, представник Покрета горана Војводине у том пројекту, идеја за такав подухват стара је две године, али су се тек сада стекли услови да буде реализован, и он представља само почетак тако нечега у чему се очекују сарадња са суграђанима, њихова иницијатива и предлози.

– Сремски Карловци имају много зидова с којима се може исто урадити – рекла је иницијаторка Олга Рабреновић, и додала да је на грађанима да учине нешто за себе, не очекујући при том никакву личну корист. – Ништа што је на овом зиду није случајно. Идеја јесте моја, али је добила широку подршку и, у консултацији с професорима с мог факултета и врсним познаваоцима фолклора и народне ношње, добила је те елементе. Своје место на муралу добили су и ноте и ћирилица. Идеја о повезивању мурала и ћирилице је проистекла управо из саме суштине коју мурал представља, а то је српско обележје у нашим панонским крајевима.   Олга Рабреновић је истакла да смо данас сведоци потпуног запостављања ћирилице у јавном животу, и то се оправдава такозваним богатством двоазбучја. Латиница се, каже она, повезује с напретком и еманципацијом, како личном, тако и колективном, а ћирилица се, потпуно погрешно и злонамерно, доводи у везу с којекаквим негативним видом српског национализма и нечим што је постало непотребно у савременом српском бићу и идентитету.


Место за фотографисање

По замисли аутора, мурал ће бити место за фотографисање, што су многи на дан отварања и учинили. Напоменули су да без новчане подршке ОКУД-а „Бранково коло” не би успели да реализују идеју јер је само за оправку зида пре почетка осликавања утрошено 150 килограма лепка, али да ништа мање важна није подршка Покрета горана Војводине, продавнице боја и грађевинског материјала „Вјештица” и комшија који су им уливали снагу, доносећи освежење и ђаконије, али и сунцобране да се заштите од сунца.


– Сви детаљи на муралу могу се наћи и у представама других етницитета нашег подручја, што исти, а што мало прилагођени одређеној етничкој групи – музика, кулинарство, уметност у фолклору и остало. Слова која слободно лете заједно с нотама указују на то да је у питању српски зачин, а заправо главно јело, војвођанске етно-кухиње и наша директна веза с прецима – рекла је Олга Раберновић, додавши и да је мурал назван „Карловачко сокаче 31” по броју сунцокрета на њему, а и по томе што је свој први мурал насликала у 31. години. Ноте на муралу рефрен су песме „Разиграна Војводина” коју је, уз помоћ кју-ар кôда, који се налази на зиду и уз помоћ паметних мобилних телефона, могуће одслушати.      

alex
04.09.2020 • 07:39
Cestitam curama i onom sto je zaboravio da se obrije. Veliki posao je to bio.
EUR/RSD 117.3811
Најновије вести