Прошлост прве српске гимназије у Музеју у Карловцима

НОВИ САД: Палата „Илион“ у Сремским Карловцима, депанданс Музеја града Новог Сада, безмало ће годину дана, почев од 23. октобра, бити место  на ком ће посетиоци моћи кроз изложене експонате поводом 230 година од оснивања Карловачке гимназије да се упознају са прошлошћу најстарије српске гимназије.
k
Фото: S otvaranja izložbe

Отварање изложбе протекло је без присуства публике због пандемије ковида-19, али већ сутрадан ова музејска установа отворила је врата за све који би да обилазећи поставку прошетају кроз време и на једном месту виде мноштво предмета, фотографија и докумената који дочаравају значај и изузетност школе. Чину отварања присуствовали су челни људи Карловачке гимназије, Музеја града Новог Сада, карловачке општине и представник Града Новог Сада.

- Пре три деценије на истом месту је била постављена велика изложба поводом два века Карловачке гимназије – рекла је на отварању изложбе која носи једноставан назив „Карловачка гимназија 230 година од оснивања“ ауторка др Гордана Петковић, музејска саветница, којој је у том подухвату помагао и професор историје у најстаријој српској гимназији Дејан Ђурђев. - Велика је била и по простору који је заузимала, али данас у овом здању нема могућности за изложбу истих размера, јер постоје сталне поставке које захватају већи део простора. Историја Карловачке гимназије је изузетно богата, вишеслојна и може се посматрати из различитих углова. Ово је пресек историје школе и надам се да ћемо успети да дочарамо посетиоцима део те прошлости нарочито ђацима којих има пуно и радо се враћају у Карловце и своју школу. У централном делу поставка говори о оснивању гимназије и њеним почецима. Изложена је оснивачка повеља цара Леополда Другог коју је издао на молбу митрополита Стефана Стратимирвића, грб Карловачке гимназије израђен у златовезу поводом стогодишњице рада. Ту је место нашао и први печат школе, што је куриозитет изложбе, будући да се он налази у приватном власништву захваљујући чему је сачуван од пропадања и нестанка што је доживео  велики број предмета који су припадали гимназији.

Фото: Simultanka u svečanoj sali

Дилему како представити историјат прве српске гимназије аутори су разрешили између осталог тако што су представили по једног директора, мада је било много врсних, једног професора и ђака. Одлука је пала да се представи чувени Милан Мика Јаковљевић, човек који је на челу гимназије био од 1933. до 1940. године, доста омиљен, и који је за заслуге као директор одликован орденом Светог Саве трећег реда 1940. када је и пензионисан.

- Професора је било изузетно пуно - казала је Петковићева. – Тешко је побројати их, а међу њима било је доста познатих, активних, који су писали научне радове и уyбенике. Одабрали смо за професоре које ћемо посебно представити Теодору и Косту Петровић, брачни пар који су Карловчани добро познавали. Она је завршила ту исту гимнаазију у којој је после предавала као и велики број других професора. Нама је посебно значајан њен супруг Коста Петровић јер је био први управник карловачког музеја, који ове године слави 75 година од оснивања.    

Како је изгледао живот ђака у једном периоду историје ове школе посетиоци ће моћи да сазнају кроз причу о Паулини Маширевић, првој матуранткињи Карловачке гимназије. Она је испит зрелости положила у јуну 1918. године и била је само један у низу чланова породице Маширевић који је завршио Карловачку гимназију укључујући и Паулининог оца Ивана Маширевића који је био и катихета у школи. Међу личним Паулининим предметима који се брижљиво чувају у породици Маширевић, изложен је и штап какве су матуранти гимназије користили недељу дана пред матуруру. По сазнањима до којих се дошло током припрема за изложбу, матуранти у то доба су носили и шешире. Штап и шешир, означавали су доба зрелости и време матуре.

По речима Гордане Петковић, интересантни детаљи о томе какав је однос према ученицима владао у гимназији садржани су у документима која говоре о ђачким  удружењима. У школи их је било више јер се сматрало да је то добро за усмеравање ђака који због тога неће слободно време проводити по кафанама и другим местима. Међу удружењима је и апстинентско удуржење „Будућност“ чији чланови  су приликом учлањења полагали заклетву да до краја школовања у гимназији неће окусити кап алкохола.

Фото: Osnivačka povelja, grb...

Две изложбе за 230. рођендан

Изложба у карловачком музеју, друга је по реду приређена поводом јубилеја Карловачке гимназије ове године.

Прва, „Карловачка гимназија као чувар културне баштине“ је била отворена у мају у Музеју Војводине и представила Волнијев хербаријум који се чува у школи и њено библиотечко благо. Идеја је била да се другом изложбом у Карловцима обухвати, колико је то могуће, целокупна прошлост школе.


Ученичке свеске, фотографије, од којих се нарочито издваја једна на којој се виде млади шахисти у свечаној сали током симултане партије шаха са Озреном Недељковићем, сто који је припадао професорки Ангелини Николић, а постао власништво музеја пре неколико година, уyбеници из 19. века и научни радови професора само су део поставке. Засебну целину чине матурски панои, део природњачке збирке коју баштини Карловачка гимназија. Посетиоци ће остати ускраћени за прилику да виде много тога што је школа поседовала, а без чега је остала протоком времена, нарочито током Другог светског рата. Свеједно, и без тога моћи ће да стекну представу на основу изложеног о њеној изузетности.     

Фото: Osvećenje temelja gimnazije

Како је напоменуо на отварању изложбе коаутор Дејан Ђурђев, њен значај можда најсликовитије дочаравају речи директора Радивоја Врховца када је позван да преузме катедру на загребачком свеучилишту. Одбијајући понуду, он им је одговорио уљудно да није навикао у животу да иде са бољег на лошије и остао је до краја директор Карловачке гимназије.

По речима Гордане Петковић, изложба је замишљена и као повод и позив за  прикупљање још материјала који се чува у приватним збиркама и кућама ђака, професора, директора. Већ сада се назиру изложбе у изложби, наговештаји нових тема и разраде већ представљених, као и доста пратећих програма.

З. Милосављевић

Фото: Ф. Киселички

EUR/RSD 117.5840
Најновије вести