ПОМОЋ ЗАВИСНИЦИМА Слобода боље „ради” од сваке дроге

Последњих пет година смањује се број корисника опијатских дрога, а расте број оних који су зависни од синтетичких, подаци су новосадског Удружења за помоћ зависницима „Рестарт”.
Udruženje za pomoć zavisnicima „Restart” Foto: privatna arhiva
Фото: Удружење за помоћ зависницима „Рестарт” Фото: приватна архива

Будући да та организација ради на превенцији, едукацији, рехабилитацији и касније ресоцијализацији, председник Борис Штрбац каже да на годишњем нивоу програмима обухвате око 400 људи, укључујући и породицу и пријатеље особе која је у проблему. Око 20 њих су малолетници, а нешто више је пунолетних корисника дрога.

– Крива слика о себи, проблеми у породици или са законом, недостатак ентузијазма и поверења да могу да се опораве, само су неки од разлога зашто људи одлажу рехабилитацију – објашњава наш сагворник. – Кад дођу код нас, ми с њима радимо на охрабривању, проналажењу снаге да буду победници сваког појединачног дана, те они преломе да смогну снаге и изађу из проблема. Међутим, између 30 и 40 одсто је оних који заврше рехабилитацију и ипак се врате старом начину живота, на шта утичу разне животне ситуације, одлуке, окружење и слично. Ипак, треба имати на уму да је опоравак могућ и да данас имамо много добрих родитеља, радника, чак и учитеља, који су некада били зависници.

Стога, Штрбац наглашава да фраза „једном наркоман – увек наркоман” није тачна, те да решење за свачији проблем увек постоји. Важно је одлучити се на излечење, као што је и наш саговорник урадио када је након 15 година зависности од разних дрога, а највише хероина, имао утисак да је дошао до краја живота и да је време да се ствари промене.


Кућни сервис

Удружење „Рестарт” покренуло је социјално предузеће „Рестарт кућни сервис” у оквиру којег запошљава бивше осуђенике и зависнике. Наиме, реч је о врсти ресоцијализације, односно периоду транзиције, која омогућава људима да помажу у транспорту и селидбама, чисте и перу намештај и аутомобиле, уређују зелене површне и слично. За то време, радници добијају уговор о привремено-повременим пословима.


– У зависност сам ушао из несигурности, имао сам кризе идентитета и покушавао сам на погрешан начин себи да помогнем – присећа се Борис, кога је таква животна ситуација и навела да децембра 2011. године оснује Удружење „Рестарт”. – На рехабилитацији сам осетио ослобођење, опоравак личности и растерећење. Морам рећи да је све то потекло из вере у Бога, што је била иницијална каписла која је упалила искру живота и мотив да се борим. Схватио сам да има људи који ме воле и које ја волим. Једноставно, слобода има бољи „рад” од било којег наркотика.

Да би излечење било потпуно, „Рестарт” се залаже за рехабилитацију у комунама, где излечење није на бази лекова, илити других, „легалних наркотика”. Ипак, сарађују и с болницама и приватним клиникама јер, свако ко и одлучи да се излечи, има право да бира и начин.

– Ми радимо и с бившим затвореницима на њиховој ресоцијализацији и пружању психо-социјалне подршке да би се укључили у нормалне токове живота – додаје Штрбац. – Последње четири године радимо и постпенални прихват, у оквиру чега сређујемо документа и помажемо при запошљавању или наставку образовања и лечења бивших затвореника. Од ове године смо постали део мреже која у Србији окупља 20 организација које раде на томе.

Фото: Борис Штрбац Фото: В. Фифа

Свако ко жели да помогне себи или некоме кога зна, а за то му требају помоћ и подршка Удружења „Рестарт”, сваког радног дана од 8 до 16 часова могу да их посете у Улици Милеве Марић 66 на Новом насељу, позову на бројеве 062/868-13-23 или 060/500-40-45. Такође, све информације могу се пронаћи и преко „Фејсбук” групе „Удружење Рестарт” или слањем поруке на мејл рестарт.нсЖгмаил.цом.

Л. Радловачки

EUR/RSD 117.5813
Најновије вести