Пад цена станова није на видику

Цене стамбених некретнина у Србији порасле су између 20 и 30 посто, а њихову даљи раст диктираће инфлација, пораст цена градње и кубурење са радном снагом у грађевинарству, рекла је председница Националног удружења проценитеља Данијела Илић.
novi sad nekretnine
Фото: Dnevnik (Vanja Fifa)

Она је на регионалном “Балканс проперти форуму” у Београду навела да се у Србији станови углавном, у чак 80 посто случајева, купују готовином и да је то тржиште веома ликвидно.

Навела је да Србија развија инфраструктуру и подсетила да тамо где прође инфраструктура одмах долази до раста цена некрентине.

Она је оценила да после изузетног пораста тражње за куће ван градова у време локдауна, сада њихова популарност опада.

„Није се у тој мери наставила тражња за такве некретнине, па ни цене тих некретнина нису толико скочиле за једнопородичне стабене објекте ван градова као што се то десило на много развијенијим, западним тржиштима, где људи траже не само кућу, већ и канцеларију”, рекла је она.

Форум је био посвећен променама које се могу очекивати на тржишту некретнина Југоисточне Европе у 2022. години, а Илић је оценила да наше тржиште некретнина не може да у великој мери стигне захтеве који су постављени зеленом агендом Европске уније.

Додала је да су њихова тржишта развијена, те да тамо већ сада озбиљни инвеститори имају озбиљне портфолије са некретнинама које су “паметне” и “зелене”.

„Ми са њима не можемо да се поредимо. Да би могли као проценитељи непокретности да уважимо ове зелене аспекте, морамо да имамо конкретни и чврсти доказ да се нека таква некретнина баш због тих карактеристика прометовала по тој цени”, објаснила је она.

Директор инвестиција компаније ЦБРЕ Урош Грујић сматра да су цене станова у Србији сада на претпандемијском нивоу цена, док су неки због, пре свега, локација и поскупели.

„То је изненађење за нас. Не очекујем да ће цене више ићи горе за стамбене некретнине”, рекао је он и навео да су цене комерцијалних некретнина стабилне на претпандемијском нивоу.

Додао је да не очекује неки пад цена некретнина, али ни да цене буду веће.

“Сад су на нивоу који ће се задржати у наредних од три до пет година”, рекао је он.

Грујић истиче да пандемија у сектору некретнина Југоисточне Европе није имала тако велики утицај као у Западној Европи.

“Јако смо позитивни како ће целокупна сцена некретнина наставити да функционише у Југоисточној Европи и Србији. А инфлацију, као могући извор утицаја на сектор некретнина, морамо да пратимо јер потенцијално може да има велики утицај не само у нашем региону него глобално”, наводи он.

Додаје да верује да је инфлација око седам посто, што може да оствари утицај у средњем или дужем периоду.

„Инфлација је дуго очекивана јер смо петнаестак година били на један-два посто, што није реално стање у економији”, рекао је он.

Канцаларије популарне

Како је оценио Грујић, потражња за канцеларијским просторима, упркос пандемији, остала је на здравом нивоу јер у Србији људи воле да иду у канцеларије.

“Адаптираћемо се и ми на рад ’између куће и канцеларије’, али то неће оставити тако велики импакт на инвеститоре као у Европи”, сматра он.

Е. Д. Н.

EUR/RSD 117.5840
Најновије вести