Куд би с ХуП-ом осим у театар?

Портал „Хоћу (у) позориште“ бави се промоцијом свих видова позоришног деловања, од аматерских позоришта до великих сцена у Србији.
т
Фото: Приватна архива

Поред редовно ажурираних репертоара, на овом сајту налазе се актуелне вести, ексклузивни интервјуи са глумцима, редитељима и осталим актерима и рецензије представа из угла младе публике, као и ХуПикон – рубрика у виду лексикона, где на питања у вези са позориштем одговарају познате личности. Портал постоји четири године и почео је да ради, симболично, на Светски дан позоришта, 27. марта. Групу младих ентузијаста и студената између 18 и 30 година окупила је љубав према позоришту. Основни мото им је да људима приближе позоришни свет и на тај начин пробуде жељу за чешћим одласком на представе.

Поред поменутог садржаја, портал пружа детаљан увид у термине извођења и има могућност да људима служи као подсетник, како им се не би догодило да забораве било коју представу.

Потребно је да се корисници региструју и уз пар кликова пронађу представе и додају их на своју листу жеља. Потом, на њиховом профилу могу пратити када се те представе изводе и на почетку сваког месеца бивају обавештени да ли се та представа налази на репертоару тог месеца. Након што погледају неку представу, означе је у листу одгледаних, оцене и/или коментаришу и на тај начин могу заинтересовати и остале кориснике.

Овај сајт покренуо је Никола Бешлић, који воли да каже да је то нека верзија ИМДБ-а о позориштима у Србији. Као некадашњи студент ФОН-а, на крају студија дошао је до идеје да за дипломски уради сајт који ће се бавити позориштем и који ће пружити информације које су њему тада биле потребне, а није их било.

- После дуго времена отишао сам у позориште када је била чувена акција Југословенског драмског позоришта да су карте коштале 100-200 динара. Гледао сам представу „Шине“ и одушевио се. Тада сам пожелео да наставим да и даље идем у позориште, али нисам знао одакле да кренем и тако се родила идеја за сајт – каже Никола који је у почетку уређивао заједно са једним колегом са факса. - Све се развијало без неког плана за блиску и даљу будућност. Имали смо информације о представама и у почетку смо преносили вести са других сајтова, међутим, схватили смо да нам треба још људи и онда смо расписали први конкурс с циљем да се фокусирамо на Београд и Нови Сад. Много људи је прошло кроз редакцију, а поједини који су се прикључили на самом почетку су и даље у екипи – закључује главни и одговорни уредник сајта, који сваке године расписује конкурс за нове сараднике. Редакција сада броји преко 30 волонтера/ки широм земље, међу којима су новинари, фоторепортери, лектори, графички дизајнери, као и тим за друштвене мреже.

У односу са позориштима имају статус као класичан медиј. Зову их на конференције и обично добијају карте за премијере. Са друге стране, највише путују по фестивалима и труде се да ступе у контакт са њима и извештавају са сваког фестивалског дана, а они им, углавном, обезбеде смештај и акредитације. Један од највећих успеха им је то што су на “Ерсте” конкурсу добили награду публике за пројекат „Млади хоће у позориште“.

Поред тога, поједини чланови редакције опробали су да се баве позориштем на конкретнији начин - неки су уписали драматургију, режију или продукцију, док је Милица Амиyић овогодиш­ња добитница “Стеријине награде” за домаћи драмски текст. Сматрају да је то потврда да редакција користи многима у садашњој и будућој каријери кроз ангажовање и напредовање.

Најпоноснији су на повратну реакцију људи из света позоришта, али и из публике, док на друштвеним мрежама фејсбуку и инстаграму броје преко 10.000 пратилаца. – Мислим да ХуП има своје место у позоришту и да смо јединствени на неки начин - “од публике за публику”.

- Треба да нас читају они који воле позориште јер је ХуП значајан колико и позориште. Ми смо уско везани за позориште, а широко се бавимо на нивоу целе Србије - наглашава Никола.

Сви они који верују у њихову идеју и мисле да раде добру ствар могу бити солидарни са њима. Патреон је место где може да се изабере месечна квота којом би се подржавао њихов рад. Утолико би им то олакшало одласке на фестивале, одржавање сајта, организацију догађаја и можда омогућило неке нове ствари, подкаст, видео прилоге, своје просторије и ко зна шта још. Њихов слоган је: „Куд би с ХуП-ом, осим у театар?“

Волонтерска прича

С обзиром на то да је прича волонтерска и да нико нема профит од тога, окупљени око идеје портала “Хоћу (у) позориште” желе да постану одрживи јер би тиме задржали озбиљност и кредибилитет. С друге стране и даље су поносни што су волонтери јер су изабрали да се баве облашћу која није нарочито тражена – културом, и користе своје слободно време, а можда и мало више од тога, да би се бавили нечим у шта верују.

        А. Никодијевић

EUR/RSD 117.5840
Најновије вести