Књижно благо Карловачке богословије ускоро пред очима шире јавности

Носилац овогодишњег Сретењског ордена првог степена за нарочите заслуге у духовно-просветитељској делатности поводом 225 година постојања, Карловачка богословија на добром је путу да библиотечко благо, које садржи више од 20.000 књига и часописа, међу којима има примерака из 18. века, као и рукописних уyбеника, каталогизује и учини доступним, како ђацима, тако и широј читалачкој публици.
1

У левом крилу Богословског интерната већ неко време сређује се то књижевно благо, и, иако је највећи део пронашао место на полицама, постоји одређени број књига које чекају у депоу да се придруже осталима.

Жеља вршиоца дужности ректора Богословије „Свети Арсеније” протојереја мр Јована Милановића је да се дела уједно и дигитализују, што је подухват за који се очекује подршка Министарства културе и информисања.

– Успоставили смо сарадњу с Библиотеком Матице српске, чији управник Селимир Радуловић је са сарадницима био код нас и дао нам одређене смернице – каже ректор Милановић. – Потрудили смо се да библиотеку уредимо и настојимо да унапредимо њену делатост тако што ћемо је, надамо се, током године отворити и за јавност. Намера нам је да могу да је користе и људи са стране и, по мом убеђењу, то ће бити једна од највећих библиотека у Карловцима. Штета је да једно такво благо остане делеко до очију јавности! Поседује ретке и старе књиге, међу којима се посебно истиче пет уyбеника Карловачке богословије и многа издања која су дошла из иностранства преко руске емиграције и наших професора који су студирали на страним универзитетима.

Милановић напомиње да школа нема могућности за велике инвестиције, али да чини оно што може, у шта спада обезбеђивање полица, обележавање електронским кôдовима да се могу брже очитавати и издавати. О библиотеци брину професор Ненад Стојановић и четири ученика. Имаће и читаоницу, која ће служити и као простор за организовање различитих културних програма.

Куриозитет библиотеке Карловачке богословије је легат једне од контроверзних личности, четничког војводе из Далмације Момчила Ђујића, који је он завештао том училишту које је и сам похађао. По Милановићевим речима, Ђујићева библиотека је у Богословију доспела након његове смрти 1999. године и садржи велику збирку књига и часописа које је издавала српска емиграција у Америци, углавном ројалистичке тематике.


Легат Ивана Маширевића

Саставни део библиотеке Карловачке богословије, али издвојен, по речима Јована Милановића, биће библиотека једног од најученијих и најпоштованијих свештеника Карловачке митрополије у своје време, Ивана Маширевића.

– После разговора с наследницима проте Ивана Маширевића, одлучено је да његова библиотека остане у њиховој породичној кући, али ће као здружени легат бити припојена нашој библиотеци – објашњава Милановић. – То значи да ће људи преко наше бибилиотеке моћи да траже и консултују књиге из тог легата.


Милановић подсећа на то да се највећи део књижног фонда који је школска библиотека поседовала пре Другог светског рата сада чува у Патријаршијској библиотеци у Београду. Библиотеку су усташе по доласку на власт 1941, као и огроман број уметнина и богослужбених предмета из Карловаца и фрушкогорских манастира, похарале и отпремиле у Загреб. По завршетку рата књиге су враћене, али су завршиле у Патријаршији СПЦ.

Обнављање богословске библиотеке отпочело је 1964. године, када је школа поново отворила врата ђацима захваљујући труду владике Макарија и патријарха Германа. Велику улогу у томе одиграли су пређашњи ученици и професори, од којих ректор Милановић посебно истиче проту Атанасија Спасића.

EUR/RSD 117.5644
Најновије вести