Двор и Саборна црква први у обнови монументалних здања у Карловцима

Иза застора, изван домашаја погледа мештана, на скелама двају монументалних задања у Сремским Карловцима, Патријаршијском двору и Саборној цркви, одвија се врло деликатан посао, какав може бити рестаурација и санација фасада зграда старих 126 и 260 година.
1
Фото: НОА

И само постављање скела, започето после Ђурђевдана, било је захтеван подухват јер је разуђеност обеју објеката захтевала дупло шире скеле него што је то уобичајено.

Обнова је на конкурсу који је расписала локална самоуправа, а финансира се новцем из Покрајинског фонда за обнову Сремских Карловаца основаном 2018. године, поверена београдској фирми „Кото“, којој у томе помаже „Алп инжењеринг“, док је пројекат припремио Покрајински завод за заштиту споменика културе, који обавља и надзор над радовима.

Архитекта-конзерватор у Покрајинском заводу Растко Влајковић каже да су фасаде обеју објеката – при чему се за сада обнавља комплетна фасада Саборне цркве, а на Патријаршијском двору само улична, западна страна – у лошијем стању него што се то голим оком могло видети. На цркви, чија је велика обнова током које је добила садашњи изглед обављена пре 110 година, доста украсних елемената је отпало, укључујући ту и капителе са звоника, што се може видети и са земље.

Фото: НОА

– На два места на фасади је било прокишњавања у одређеном времену, и то су критична места на којима је неопходно лити нову украсну пластику – каже за „Дневник“ Растко Влајковић. – На Патријаршијском двору стање је још гре. Постоје велике површине које су закисле, малтер морамо обити, готово сва ливена декорација је расклимана, комади недостају, прозори су потпуно трули, фале цела крила, као и рамови. Сокла је на оба објекта угожена влагом. На сокле обају здања је у ранијем периоду наношен цементни малтер, што је допринело појави капиларне влаге, која је видљива. На Саборној цркви избијају соли, ту је приликом неке поправке навучена мрежица преко фасаде мимо принципа конзервације. Сада се обе сокле комплетно обијају. Квадери су доста сложени за извођење, али биће урађени од паропропусних малтера на бази хидрауличног креча.

Истовремено док мајстори, са стручњацима – рестаураторима и конзерваторима на челу, раде на храму и Двору, део посла се обавља и у радионицама. По Влајковићевим речима, на обема фасадама има око 80 различитих комада украса. Десетине нових калупа орнаментике ће бити направљено и изливено.

Фото: НОА

Влајковић напомиње да не постоје тачни записи о томе шта је реконструкција Саборне цркве од 1907. до 1910. по нацртима архитекте Владимира Николића, када је добила данашњи облик, подразумевала. Како каже, током те велике обнове, пиластри су обзидани још једним слојем цигле, а на месту где су оне биле лабаве, сада је уочен зид старе барокне цркве пре преправке. На основу тога, закључује се да је црква у то доба била жутозеленкасте боје, али, напомиње Влајковић, све то је још предмет анализа. По завршетку радова, црква ће остати исте боје као сада – у боји слонове кости, док ће Патријаршијски двор бит жут, попут осталих страна фасада. Ову, како је Влајковић зове „пудер“ боју на уличној страни, Двор је добио деведесетих година прошлог века.

Директор Покрајинског завода за заштиту споменика култре Зоран Вапа каже да је од 100 милиона динара, колико је Карловцима било намењено лане, 20 милиона потрошено на израду пројектно-техничке документације партерног уређења и обнове 19 фасада приватних кућа, док ће преосталих 80 бити утрошено на радове на Патријаршијском двору и Саборној цркви. Због пандемије коронавируса и ванредног стања, радови су каснили, али, иако је првобитно планирано да буду завршени до 12. септембра, до обележавања стогодишњице уједињења Српске православне цркве у Карловцима, ипак ће се то догодити током овогодишње грађевинске сезоне.


Бисте знаменитих личности

Зоран Вапа сматра да Карловци треба да добију бисте знаменитих личности које су одиграле значајну улогу у прошлости Карловаца, као што су митрополит Стратирмировић, Павле Ненадовић, Георгије Бранковић и други, уместо монументалног споменика Арсенију Чарнојевићу, за шта је недавно покренута иницијатива. По његовом мишљењу, сад је тренутак да се формира радна група која ће дати предлог значајних личности Карловаца, по  угледу на бисте испред Матице српске.

– То је начин да млађи нараштаји науче нешто о тим личностима и прошлости Карловаца – напомиње Вапа. – Такав модел примењен је на Миленијумском тргу у Мађарској. С тим би требало кренути ове године и годишње завршавати две по две бисте. С свим претходно реченим, Карловци ће 2021, када ће Нови Сад бити Европска престоница културе, имати  сасвим другачију димензију.


– Ове године је предвиђено 60 милиона динара за радове у Карловцима, а за шта и како ће се трошити, знаће се када буде формирана нова власт на сва три нивоа – напомиње Вапа. – Пројекат с грађевинском дозволом за извођење радова за партерно уређење центра Карловаца је завршен. Једна од четири фазе партерног уређења могла би бити финансирана у овој години. Највећа количина пара потребна је за сам Трг Бранка Радичевића, што је прва фаза. Друга фаза обухвата део од уливања централног трга у Улицу патријарха Рајачића до такозване Пјацете код Горње црве, где се планира измештање тамошње трафостанице да би се открила чесма која је сад тим објектом заклоњена.Трећа би била од садашње кружне раскрснице код Богословије до некадашњег Савезног центра за механизацију. Тај објекат су купиле „Железнице Србије# ради градње улаза у потходник. За ту зграду је потребно урадити пројекат јер је најлогичније да у њему буде инфо-едукативни центар, односно културна станица Сремских Карловаца у оквиру Европске престонице културе.  Фондација „Нови Сад 2021“ није још утврдила где ће станица бити. То би било идеално место, ми смо то предлагали и раније, имајући у виду шта су потребе Фондације када су у питању површине простора, намена, а и природно је, с обзиром на то да сви крећу у обилазак Карловаца одатле, било да дођу с паркинга или са железничке станице.

Вапа каже да је у плану ове године била и обнова трију фасада на централном тргу – Жупаног уреда, куће Николе Васиљковића и некадашња кућа породице Симеоновић–Чокић поред Магистрата. По његовом мишљењу, требало би ове године урадити и нешто од пројектне документације у складу с приоритетима општине.


Ветрушке с радницима „на ти“

Гнездо с младунцима ветрушке, из породице соколова, пронашли су радници на фасади Двора. У једном од оштећених капитела, најмање што су очекивали да ће наћи су мали соколови. Обавестили су инспектора за заштиту животне средине у локалној самоуправи, не добивши одговор шта да чине с њима. У ишчекивању таквог одговора, постарали су се да им у застору која прекрива скелу оставе отвор да бих их родитељи хранили. Реч је о врсти која се очигледно не плаши људи, у шта се и екипа „Дневника“ уверила приликом провере како теку радови.


– Ову годину треба искористити за завршетак пројеката – напомиње Вапа. – У завршници је пројекат обнове основне школе, која ће се обнављати преко Кацеларије за управљање јавним улагањима. Паре су обезбеђене и чекају, али је реализација одложена због проблема с нелегалном котларницом. Имамо пројекте које можемо спроведести догодине. Обе бочне фасаде Двора треба да се ураде 2021. године. Разматрана је могућност да се јужна страна Двора, до цркве, започне ове године, али реалније је да то буде следеће. За 2022. планира се источна фасада, која гледа на Стари двор.

Jelena
09.07.2020 • 09:44
Ima li uvid u ovo neki karlovča n ko živi tu i zna da se sto puta ,,ruši trg Branka ,dokle?
EUR/RSD 117.5816
Најновије вести